Malina, zaboravljeno zlato

Piše: Milenko Vasović

Na lokalnim radi stanicama po Zapadnoj Srbiji danima se vrte oglasi slične sadržine: “ ustupam malinjak, tu i tu, površine te i te – besplatno. Ono što je godinu ili dve ranije bilo nezamislivo sada je opšte mesto. “Crveno zlato” postalo je sinonim za neizvesnost u  užičkom, valjevskom, moravičkom kraju u čitavoj Srbiji.

Posao koji je godišnje vredeo i do 240 miliona evra sada je sve drugo samo ne siguran biznis. Vlasnici ustupaju malinjake kako ne bi ostali neobrađeni. Ali i besplatno je skupo, jer nema garancije da se uloženo (rad, hemikalije, gorivo…) može vratiti.

Pesimizam dominira. Dve klimatski loše godine, grad, mrazevi, suša, bolesti desetkovale su zasade. Prošlogodišnja niska otkupna cena (oko 150 dinara) i najava iste ili niže za ovu godinu obeshrabrili su mnoge proizvođače. Pojedinci su svoje zasade smanjili, neki ostavili neobrađene, a većina se nada biće opet kao nekad.

Stagnacija posla primetna je i u trgovini, manje se kupuje kanap  za vezanje, zaštitna sredstva, đubrivo… Ispred pilana gde su se još lane strugali šipovi sada je takoreći pusto.

Šta bi se desilo da u Holandiji nastupi slična situacija u proizvodnji i izvozu lala. Da cvećari posustanu u poslu vrednom desetak milijardi evra. Zasedala bi vlada, formirali bi kakav štab, pozvali bankare i trgovce, izvoznike…

Dobro, nisu srpske maline po vrednosti ni blizu holandskim lalama, ali mi smo u svetu poznati baš po njima, neka kukuruz, jabuke i šljive oproste. Za nekoliko decenija srpski malinari su napravili milijarde evra.

Nema ko se nije ovajdio od malina: I nakupci i kriminalci i bankari i političari. I sestra od onoga i brat od ovoga i stranke i državna kasa. Sad najednom svi nevešti i nezainteresovani.

A kakva je reakcija vlasti? Zna li naš ministar poljoprivrede šta se događa u ovoj oblasti: Ima li ideju kako da pomogne malinarima? Da li je održao ijedan sastanak, da li je posetio neku opštinu, hladnjaču? Zna li on koliko je hektara pod malinom? Odgovorite vi umesto njega, nećete pogrešiti.

Naši praznogovornici ponavljaju kako je malina berzanska roba i da tu država nema šta da se meša. Neće biti da je tako, i bakar je berzanska roba pa se država ite kako petlja.

A što država ne bi ohrabrila malinare, da izdrže. Što im ne bi garantovala da će preuzeti deo roda, zašto ne bi garantovala najnižu cenu, makar dotirala svaki proizvedeni kilogram. Jer, ako propadne malina propašće i mnoge opštine i to one iz kojih baš zbog malina mladi najmanje odlaze. U kojima rade škole, u kojima se jednostavno održao život.

Režimski i državni mediji ovaj problem i ne registruju.A znaju sve o ratu u Siriji, o razvodu pevačica, o ubijenim narko dilerima.Samo u suštinu ne diraju, a za mnoge u Srbiji malina je suština.

Mogla bi država da se postara i da spreči manipulaciju sa  uvozom. Javna je tajna da se malina uvozi (lošija) a zatim izvozi kao srpska, što obara cenu domaćem proizvodu. A vlast na tu podvalu žmuri.

Ako i ova godina bude loša u 2019. u malinjake će ući traktori i preorate većinu zasada. Tada će na gubitku biti malinari, hladnjačari, izvoznici i svi mi zajedno.

Izvor: BIZLife