Evropa će biti velikodušna prema poljoprivrednicima
Prema jednom predlogu koji se čuo uoči sastanka evropskih ministara poljoprivrede u Luksemburgu, poljoprivrednici bi se mogli nadati da će dobiti čak 30% vrednosti povrća kojeg nisu prodali jer su se potrošači uplašili od moguće zaraze novom E.-koli bakterijom.
Evropski poverenik za poljoprivredu Dačiam Kiolos spomenuo je konkretan iznos od 150 miliona evra pomoći koju će predložiti – za sve gubitke svih poljoprivrednika u svim zemljama Evropske unije.
„Dosta vike i dajte brojke!“
No prvi posao bi trebao biti mnogo konkretniji: jer dok se redaju optužbe, protivoptužbe i jadikovke, treba konkretno utvrditi, koliki je gubitak u neprodanom povrću uopšte počinjen. Za sada postoje tek procene strukovnih udruženja ili ministarstava – nemačko udruženje poljoprivrednika spominje 20 miliona, špansko ministarstvo čak 200 miliona – sedmično, Evropska unija želi pre svega tačne i konkretne podatke.
Naravno, predlog od 150 miliona evra za čitavu Europu je daleko od zahteva kojeg je španska ministarka ponovila prošlog utorka kako tamošnji poljoprivrednici i Španska žele od Nemačke „100% nadoknadu“ za povrće koje je ostalo neprodano, ili će – kako je najavila ministarka „poduzeti pravne korake“.
Ministrarka je optužila i Evropsku uniju da se „nije dobro pokazala“ u ovoj krizi, ali je i ovaj ministarski sastanak zamišljen kako bi se možda nadoknadilo što je propušteno – i konačno, dogovoren je između španskog premijera Zapatera i nemačke kancelarke Merkel prošle sedmice.
Packe Berlinu
Kada je reč o pravnim koracima protiv Nemačke, treba podsetiti kako nemačke zdravstvene službe na krastavcima iz Španije jesu pronašli bakterije kojima tamo nije bilo mesto – iz izmeta domaćih životinja, ali to nije bila ova nova, opasna vrsta. Ipak i evropski poverenik za zdravstvo, Džon Dali je kritikovao Berlin: „Kao što svi znamo, prvotna sumnja koju su objavile njemačke službe na krastavce iz Španjolske, nije se potvrdila nikakvim rezultatima testova.“
Utoliko je dodao kako nacionalne službe trebaju biti opreznije u spominjanju mogućih izvora zaraze, jer je to očito imalo teških finansijskih posledica za čitav sektor uzgoja povrća. No svi se ipak slažu, kako je ova kriza s novom vrstom E.-koli bakterije čitavu Evropsku uniju naterala na promenu dosadašnjih propisa.
Pre poklon nego odšteta
Poljoprivrednici bi i u najtežoj krizi mogli dobiti tek delić izgubljene vrednosti svojih proizvoda – to je ograničeno na 15% vrednosti prinosa u razdoblju od tri godine, ako se odreknu i moguće nove pomoći u tom razdoblju.
Inače je ograničeno na samo 5% vrednosti godišnjeg roda – ako je poljoprivrednik član nekog udruženja proizvođača. Ako pak nije, onda može računati na najviše 7500 evra u razdoblju od tri godine – i to nije ograničenje agrarne politike, nego zaštite tržišne utakmice po kojoj se članicama zabranjuju subvencije koje ne odobri EU.
Dodatna mogućnost nemačkim poljoprivrednicima jesu i nešto povoljniji krediti u slučajevima da se dokaže kako su pretrpeli gubitak od straha od zaraze. Tu onda može pomoći ovdašnja Banka za mirovinsko osiguranje poljoprivrednika i ona je, preko korisničkih banaka, već nedavno pomogla i poljoprivrednicima nakon pojave dioksina u jajima i svinjetini. No taj se novac mora ipak – vratiti.
