Korupcija u Srbiji način života
Korupcija u Srbiji je sistemska, postala je model ponašanja i način života, rada i razmišljanja i zbog toga je neophodno raditi na promeni sistema svesti, ocenila je danas diretorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković.
Markovićeva je na debati o suzbijanju kompanijske korupcije u ogranizaciji Centra za demokratiju kazala da je Agencija u junu počela rad na donošenju nove strategije za borbu protiv korupcije u Srbiji, jer je ona iz 2005. prevaziđena u mnogim segmentima.
Agencija se odlučila na taj korak, istakla je, jer je strategije iz 2005. godine, koja obuhvatala i oblast javnih finansija i ekonomski segment države, ostala bez metodologije za sprovođenje.
Markovićeva je dodala da je Akcioni plan za primenu Strategije za borbu protiv korupcije, usvojen 2006. godine, bio zaturen i da je Agencije imala problem da pronađe taj dokumet, ali da je i pored toga oko 60 odsto aktivnosti iz Akcionog plana ostvareno.
Urađen je veliki deo oko uspostavljanja zakonskog ogkvira, ali je izostala primena, istakla je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.
Markovićeva je kazala i da je važno da se u sistemskoj borbi protiv korupcije, osim borbe na planu javnih institucija, državnih ograna i javnih funkcionera, otkriju uzroci i pojavni oblici radi mapiranja korupcije u eknomskoj sferi, među kompanijama i da se na taj način razviju strategije kojima će se korupcija suzbiti.
„U Srbiji sada postoji dovoljan institucionalni okvir da, bar što se tiče državnih organa, koordinirano krenemo u obračun sa korupcijom“, naglasila je ona, dodajući da je ekonomska sfera društva, odnosno kompanije, biznis i preduzetništvo van domašaja agencije.
Markovićeva je istakla da je korupcija pošast koja ugrožava ne samo demokratske tekovine, poverenje u zakone i moral u društvu, već pre svega ekonomsku snagu društva i dodala da istraživanje Svetske banke ukazuju da se u svetu od pet do osam procenata bruto domećeg proizvoda gubi u koruptivnim aktivnostima.
Savetnik u Upravi za privredni kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Miloš Anđić kazao je da u 2010. godini za krivična dela sa elementom korupcije prijavljeno 3.814 osoba, što je najviše u poslednjih 10 godina.
U strukturi prijavljenihi za krivična dela sa elemetnom korupcije u 2009. i 2010. godini više od 40 odsto čine direktori preduzeća, kazao je on.
Anđić je istakao i da je prošle godine učinjen značajan napredak na suzbijanju složenijih oblika korupcije, a otkriveno je 3.858 krivičnih dela sa elementima korupcije. Najveći broj koruptivnih krivičnih dela u Srbiji – 3.970, otkvriven je u 2009. godini, dodao je on.
Prema rečima Anđića, najveći broj koruptivnih dela u privredi dešava se između privatnih i javnih preduzeća, najviše u oblasti javnih nabavki.
Predstavnik kompanije Simens Miloje Stanojević kazao je da je ta kompanija nakon afere sa korupcijom i podmićivanjem u 2007. godini smenila kompletno rukovodstvo koje je bilo povezano sa tim slučajevima i uvela poseban sistem za sprečavanje i otkrivanje korupcije.
Stanojević je dodao da je formirano odeljenje za etičko poslovanje koje radi na principima „spreči, otkrij i odgovori na korupciju“ i da je jedan od rezultata da je Simens prošle sedmice otkrio tri rukovodioca kompanije koji su bili umešani u slučaj korupcije u Kuvajtu i prijavio ih policiji.
