Biomasa najznačajniji obnovljivi resurs
Sve veća potrošnja energenata u svetu uslovila je da se veći značaj pokloni obnovljivim izvorima energije. Iako konvencionalni izvori energije nisu beskonačni i dalje se najviše koriste, a nafta i gas još dugo će biti najavažniji i najkorišćeniji izvori energije, ali to ne zaustavlja potrebu da veće potrošnje obnovljivih izvora energije.
To je za sve zemlje sveta i te kako važno, a direktivom Evropske unije planirano je da se da se do 2020. godine udeo obnovljivih izvora u potrošnji energije poveća na 20 odsto. Ovim direktivom predviđeno je i da do tada korišćenje obnovljive energije u transportu (biogoriva, električna energija i vodonik proizveden iz obnovljivih izvora) bude najmanje deset odsto ukupne potrošnje goriva u EU.
Putem koji ide svet je i put kojim će ići i Srbija, pa se i u našoj zemlji preduzimaju koraci kako bi se povećala potrošnja i korišćenje energije iz obnovljivih izvora – biomasa, energija vetra, sunca, geotermalna energija… Da je to tačno potvrđuje i plan da se u Srbije poveća proizvodnja energije iz obnovljivih izvora i da se do 2012. godine poveća udeo električne struje proizvedene iz obnovljivih izvora za 2,2 odsto u odnosu na 2007. godinu, a da udeo biogoriva i drugih goriva iz obnovljivih izvora energije bude najmanje 2,2 odsto u odnosu na ukupnu potrošnju goriva u saobraćaju računato na osnovu energetskog sadržaja.
Za korišenje obnovljivih izvora energije u Srbiji potencijala ima, a najznačajniji obnovljivi izvor energije u našoj zemlji je biomasa. To, zapravo, i nije čudno jer je Srbija zemlja s velikim poljoprivrednim zemljištem i površinama pod šumama, odnosno, više od polovine teritorije Srbije je obradiva površina, a oko 30 odsto je pod šumama pa biomasa čini više od 60 odsto ukupnih obnovljivih izvora u Srbiji.
Ovaj obnovljivi izvor energije može se koristiti na više načina, a najveće mogućnosti su pri zagrevanju domaćinstava, umesto uglja i mazuta u toplanama, proizvodnji električne energije, proizvodnji biogoriva… a već ima onih koji biomasu koriste i za zagrevanje kuća, ali i privrednih pogona. Inače, prema procenama stručnjaka, najveći deo biomase iz drveta mogao bi da se koristi za proizvodnju paleta i toplotne energije, a poljoprivredna biomasa za kogeneraciju električne i toplotne energije i biogasa.
Ipak, da bi se povećalo korišćenje biomase potrebno je da se u ovaj posao uključi što više aktera, od državinih institucija do nevladinog sektora, jer to doprinosi bržem usaglašavanju svih potrebnih dokumenata, te pravnih, ekonomskih i tehničkih aspekta. Uz uštede koje se mogu ostvariti korišećenjem biomase, smanjenjem uvoza nafte i gasa, pozitivni efekti vidljivi su i u oblasti zaštite životne sredine, kao i mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta.
Značajan energetski potencijal
Biomasa je, kao obnovljivi izvor energije, organska supstanca biljnog i životinjskog porekla (drvo, biorazgradivi ostaci iz poljoprivredne prizvodnje, stajsko đubrivo, organski deo komunalnog čvrstog otpada). Ukupan biomase u Srbiji može da zameni potrošnju oko 2,7 miliona tona nafte.
Ana Marković
