Hitna pomoć uvodi telefonsku liniju namenjenu starijim osobama.
U prestonici živi više od 250.000 osoba koje su starije od 65 godina. Mnogi od njih su sami i nemaju pomoć porodice, a veliki broj je i nesposoban da brine o sebi. U Kancelariji za starije osobe i socijalno ugrožene grupe i Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć su prepoznali potrebu za unapređenjem zdravstvene zaštite starih. U toku su pripreme za otvaranje posebnog broja za pacijente koji su ušli u sedmu deceniju života.
Dr Irena Dželetović – Milošević, rukovodilac kancelarije i pomoćnik direktora Gradskog zavoda za javno zdravlje, objašnjava da će pacijenti koji pozovu broj Hitne pomoći, a nisu vitalno ugroženi biti prebačeni kod operatera zaduženog za stare.
– To će biti defektolog-psihoterapeut, koji će moći da pruži stručan savet ili informaciju svakom korisniku – najavljuje dr Dželetović-Milošević. Moći će da se raspitaju i o brojevima telefona određenih ustanova koje su im potrebne, a stručni saradnik će ih kasnije zvati da potvrdi da li su rešili problem.
Sagovornica „Novosti“ napominje da su rezultati istraživanja potvrdili da odgovarajuća komunikacija sa pacijentima starijim od 65 godina značajno utiče na ishod lečenja. Ona kaže i da osobe koje su zašle u godine nemaju dovoljnu podršku, a naročito oni koji ne mogu samostalno da se kreću.
– Gradski zavod za gerontologiju, pruža pomoć najstarijim Beograđanima tako što medicinsko osoblje odlazi u kućne posete jednom nedeljno, ali oni mogu da se pobrinu za oko dve hiljade ljudi – objašnjava doktorka. Postoji i Kabinet za treće doba u Zavodu za mentalno zdravlje, kao i gerijatrijska odeljenja u kliničko-bolničkim centrima. Oni, međutim, imaju svega 137 postelja.
Zbog toga je, smatra Dželetović-Milošević, dragocena pomoć koju će stariji dobiti telefonskim putem.
KUĆNE POSETE
U opisu posla 249 patronažne sestre u prestonici je i briga o starijim od 65 godina. Prema poslednjim podacima, iz 2009. godine, ostvareno je 19.505 kućnih poseta. Najviše posla imali su zdravstveni radnici na Voždovcu koji su obišli 2.820 seniora,slede Vračar i Palilula, dok su u Lazarevcu zabeležili najmanje poseta.
