Kako će banke restrukturirati dug od 140 mil EUR „Nibens grupe“?
Nakon što je nedavno vlasnik „Nibens grupe“ priveden u istražni pritvor, a problemi ove najveće domaće putarske kompanije doživeli kulminaciju, čelnici banaka koji su ovoj kompaniji poverili 140 mil EUR kredita tragaju za rešenjem kako da spasu sredstva kojima su proteklih nekoliko godina finansirali „Nibens grupu“, piše „Novi magazin“ u novom broju.
Prema saznanjima ovog nedeljnika, procene su da bi u ovom trenutku svi poverioci (kad bi imali isti status) mogli da naplate samo 30% svojih potraživanja. Ako su te procene tačne, onda ovih pet banaka ima ozbiljan problem jer je AIK banka u „Nibens grupu“ plasirala 50-60 mil EUR, UniCredit – 25 mil EUR, Intesa – 17 mil EUR, Societe Generale banka – 8 mil EUR, EFG – 7,5 mil EUR.
Ove banke su formirale „radnu grupu“ kako bi što efikasnije upravljali nastalim problemom, ali već na samom startu nastala je oštra podela na uslovno rečeno „domaće“ i „strane banke“. Saglasnost postoji oko prvog nivoa rešenja da već ove nedelje „Nibens grupa“ mora da dobije generalnog i finansijskog direktora koji će da prate i kontrolišu tokove novca.
Prema rečima sagovornika „Novog magazina“, „drugi nivo je izbor modela ozdravljenja, uz saglasnost vlasnika „Nibensa“. Tu ima neslaganja. Jedna grupa banaka zastupa tezu da se „Nibens grupa“ proda „đuture“, pa da se od sume koja se dobije namire banke, država i dobavljači“.
Zagovornici te ideje uglavnom su banke koje su slabo obezbedile kredite koje su dale „Nibens grupi“ (npr. samo akcijama). Druga grupa banaka kao obezbeđenje ima imovinu, što znači da bi u slučaju da neko kupi firmu iz sastava „Nibens grupe“ dobio i hipoteku banke nad tom firmom. Isti sagovornik navodi da ima interesovanja za kompanije iz sastava Nibens grupe, ali da poverioci neće da dozvole rasprodaju imovine budzašto.
Ipak, svako proticanje vremena kao posledicu ima gubljenje vremena i obaranje vrednosti firme usled sezone poslova. Kao jedan od modela spominje se „prepakivanje“ koje je započela AIK banka u „Nibens grupi“. U stručnim krugovima taj model poznat je kao institut „zamene ispunjenja“ za koji je potrebna saglasnost vlasnika.
Konkretno, to izgleda ovako: banka ima kolateral „Nibens grupe“, ona ne vraća dug, a da ne bi pokrenula sudske postupke i troškove banka nudi dogovor da preuzme akcije i imovinu „Nibens grupe“ za njen dug (od, na primer, 10 mil EUR). Tada banka postaje vlasnik, vlasnik „Nibens grupe“ njome samo upravlja, a banka mu daje rok od godinu dana da joj vrati 10 miliona (plus kamatu). Ako ne vrati, banka i dalje ostaje vlasnik.
Sagovornik „Novog magazina“ veoma skeptično predviđa da će u narednih šest meseci biti još slučajeva kao što je „Nibens grupa“, te da će bankari imati još mnogo glavobolje oko „kontaminiranih“ plasmana.
