Jubilej: Sto godina Ševroleta
Značajno mesto u ispunjenju famoznog „američkog sna“ jeste i vožnja dobrih automobila. Ime Ševrolet je na severnoameričkom kontinentu sinonim za dobar automobil već čitavo stoleće.
Novembra 1911. godine švajcarski emigrant i proslavljeni trkač Luis Ševrolet udružio se sa Vilijamom Djurantom, osnivačem Dženeral Motorsa, i stvorio ime koje je nadživelo obojicu.
Djurant je već bio poznat po proizvodnji snažnih, brzih i dugovečnih automobila i te gene je usadio u samu suštinu Ševrolea koji je, po snazi, postao četvrti brend u svetu automobila.
Luis Ševrolet imao je zamisao da se komponente koje su do tada bile rezervisane isključivo za luksuzne autmobile nađu i u vozilima koja su pristupačna nešto širem krugu ljudi. Tako je, recimo, prvi Ševroletov model „serija C klasik 6“ imao električni starter i prave električne sijalice koje su, u to vreme, bile retkost i u skupljim vozilima.
Ipak, poslovna ljubav između Ševroleta i Djuranta nije dugo potrajala. Švajcarac ubrzo prodaje svoj udeo detroitskom magnatu i povlači se iz posla.
Djurant je zadržao ime brenda i uklopio ga u svoju GM imperiju. Sudbina se surovo poigrala sa osnivačem Luisom Ševroletom koji je pošto je izgubio sav imetak skončao kao mehaničar u fabrici koju je osnovao. Preminuo je 1941. godine, a sahranjen je po sopstvenoj želji u Indijanapolisu u blizini legendarnog autodroma.
Ševrolet je, uprkos činjenici da je deo General Motorsa, zadržao svoju specifičnu „žicu“ koja je oduvek bila odlično prihvaćena sa one strane „bare“.
Najznačajniji detalj u stogodišnjoj istoriji ove marke odigrao se 1955. godine kada su konstruisali takozvani „smol blok V8“ (mali blok). Ovaj motor je simbol za eru visokih performansi u američkoj auto-industriji, a bio je specifičan po tome što je uz male prepravke bio pogodan i za ugradnju u sportske kupee i u tradicionalne američke pik-apove.
Ovaj motor je ugrađen u milione vozila, a u nešto osveženom izdanju koristi se i danas, posle više od pola veka. Najbolje stvari uvek su jednostavne.
Ševrolet je jedna od najvažnijih ikona američkog načina života. Primerci Bel Aira iz 1957. i Corvette Sting Ray iz 1963. danas se prodaju za šestocifrene iznose i još uvek su rado viđeni na širokim putevima sa one strane „bare“.
Muscle car, „mišićavi“ kupei razbojničkog izgleda osvojili su Ameriku krajem ’60-tih i početkom ’70-tih godina prošlog veka. Najzvučniji adut u toj utakmici bio je model Camaro koji je prvi put svetlost dana ugledao 1967. godine. Svojim izgledom trebalo je da privuče mlađu populaciju, ali njegovim preformansama nisu odoleli ni stariji.
Kad smo već kod performansi i brzine, ne možemo a da ne spomenemo Corvettu koja je do današnjeg dana bila i ostala sinonim za super sportski Chevrolet.
Sportski gen Luisa Ševroleta živi i posle njegove smrti. Polovinom prošlog veka počelo je „zlatno doba“ Ševroleta na trkama. Nizala se titula za titulom, i tako sve do danas. U američkom NASCAR šampionatu, Ševrolet je marka sa najviše pobeda i najviše titula konstruktora.
„Mišićavi“ automobili osvojili su SAD sedamdesetih godina. U borbu sa Fordovim Mustangom uključio se Camaro koji je svetlost dana ugledao 1976. godine.
Prilično jaka američka srednja klasa želela je automobil sportskih performansi, ali razumne potrošnje i cene. Ševrolet im je dao upravo to u pakovanju koje nikoga nije ostavilo ravnodušnim.
U drugi vek postojanja Ševrolet uvodi model Volt. Elekro-automobil sa produženim radijusom kretanja od oko 600 kilometara ili čak pet puta većom autonomijom od proseka za ovu vrstu vozila. U ovoj kompaniji ističu da su napredna tehnologija i reinkarniranje modela koji su bili traženi i voljeni pravac kojim će se kretati ova marka u narednim decenijama.
