Promene klime umanjile prinose kukuruza i pšenice od 1980.
Klimatske promene su od 1980. naovamo umanjile rast prinosa kukuruza i pšenice širom sveta za 3,8, odnosno 5,5 odsto, ukazala je nova američka studija obavljena na Univerzitetu Stanford. Manjak je ravan godišnjem rodu kukuruza u Meksiku i godišnjem rodu pšenice u Francuskoj, najvećem proizvođaču hlebnog žita u Evropskoj uniji (EU), prenenela je francuska novinska agencija AFP.
Jedna od zemalja u kojima su klimatske promene najnegativnije uticale na prinose je Rusija, u kojoj je rod pšenice u razmatranom periodu smanjen za 15 odsto.
Klimatske promene znatnije su ugrozile rod pšenice i u Meksiku i u Turskoj.
Američki tim procenjuje da je nepovoljno dejstvo klime na agrar imalo udeo od šest odsto u povećanje cena hrane na svetskom tržištu od 1980, što iznosi 60 milijardi dolara godišnje.
Uticaj klimatskih promena na prinose pirinča i soje se s globalnog stanovišta pokazao beznačajnim – rast prinosa ta dva useva u jednim zemljama je neutralisao opadanje u drugim.
Iznenađujući izuzetak od pravila predstavlja činjenica da Sjedinjene Američke Države ne postaju vrelije, već su se čak malo rashladile u poslednje tri decenije, pa tamošnji prinosi kukuruza i pšenice nisu manji nego što bi bili bez klimatskih promena.
Vođa istraživanja Dejvid Lobel i njegov tim su su studiju obavili poređenjem dva matematrička modela – jednog koji prati povećanja temperature i drugog koji projektuje temperaturne vrednosti iz 1980. na naredne tri decenije.
