Zaveštanje organa za novi život

O značaju zaveštanja organa i razvoju programa transplantacije u Srbiji, najbolje znaju oni kojima je to neposredno pomoglo, odnosno spasilo život. Zahvaljujući plemenitosti devet porodica od početka ove godine, 23 osobe danas žive novi život.

Gabriela Gujaš u junu obeležava prvi rođendan novog života. Pre 12 meseci ona je imala transplantaciju jetre. Po izlasku iz bolnice, kaže, na kontrole je morala na nedelju dana, pa na mesec dana, a sada na tri meseca.

„Nalazi su mi dobri, ja se odlično osećam, sve je super, zadovoljna sam“, kaže Gabriela.

Trećeg juna biće godinu dana od kako je Anka Miljković dobila bubreg osobe koja je bila moždano mrtva. „Trudim se da ne radim fizičke poslove, malo se štedim, ali živim sasvim normalno“, ističe Anka.

U Centru za transplantaciju Kliničkog centra Vojvodine oporavljaju se i Stojan, Miroslava, Vladimir, Ilona, Živko, pacijenti kojima su nedavno transplantirani jetra ili bubreg.

„Od transplantacije je prošlo 12 dana. Sad sam drugi čovek, živim drugim životom“, priča Stojan Tufegdžić.

Od početka godine, devet porodica je u najtežem trenutku odlučilo da smrt može da znači i produžetak života, a trenutak tuge – trenutak radosti. Zbog toga, 23 osobe danas žive novi život.

„Apelujem na svest ljudi da što više zaveštavaju organe. Kad neko umre, nema nikakve šanse za neki novi život, a kome se pruži šansa, treba omogućiti da živi“, kaže Anka Miljković.

Oni kojima je pružena šansa zahvalni su sugrađanima koji su zaveštali organe.

„Zahvaljujem se porodici koja mi je pomogla da moj život nastavim dalje“, ističe Stojan Tufegdžić.

„Za mene je to neopisivo, ja sam stvarno zahvalna i toj porodici i svim doktorima i mojoj porodici, evo i suze mi idu na oči od sreće“, kaže Gabriela Gujaš.