Dramatično povećanje broja siromašnih
Krajem 2009. znatno raste broj siromašnih, a u toku 2010. godine on se dramatično povećao, navodi se u nacionalnom izveštaju o siromaštvu, piše „Politika“.
U toku 2010. godine, 9.433 porodica iz Beograda jednom ili više puta primile su jednokratnu novčanu pomoć centra za socijalni rad.
Podaci izvedeni iz Prvog nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Srbiji govore da je broj odraslih korisnika usluga centara za socijalni rad u 2009. povećan za čak 19.000 u odnosu na prethodnu godinu.
Brojke, naime, govore da je u 2008. godini na evidenciji centara za socijalni rad bilo 250.000 osoba, a godinu dana kasnije – 269.000 korisnika. Podaci iz ovog izveštaja takođe govore da su zbog siromaštva 134.633 odrasle osobe tokom 2008. godine zatražile pomoć centara za socijalni rad, dok je 2009. godine taj broj iznosio 149.400 osoba.
Žarko Šunderić, menadžer tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije koji je nedavno publikovao ovaj izveštaj, kaže da statistički podaci govore da su prvi efekti krize registrovani tek u drugoj polovini 2009. godine.
„Socijalno-ekonomski grafikoni svedoče da je prvo ’skočila’ nezaposlenost – sa 14 odsto pre krize na 20 odsto u 2010. godini, što predstavlja skoro duplo povećanje osoba koje nemaju posao. Krajem 2009. godine značajno raste broj siromašnih, a u toku 2010. godine on se dramatično povećava, tako da da poslednji statistički podaci govore da svaka deseta osoba u našoj zemlji živi sa 8.500 dinara mesečno“, navodi Šunderić.
Sagovornik „Politike“ primećuje da je nezaposlenost najviše pogodila mlade do 30 godine života, s obzirom da se svake godine oko 80.000 svršenih srednjoškolaca i diplomaca nađe na tržištu rada, koje je već preopterećeno osobama koje čekaju posao. Međutim, on takođe ističe da naše tržište radne snage karakteriše visok procenat neaktivnih osoba, odnosno osoba koje ne traže posao.
„Stopa aktivnosti radno sposobnog stanovništva je niska. Jednostavno rečeno, prevelik je broj onih koji ne rade, odnosno pripadaju kategoriji izdržavanog stanovništva – čak 600.000 osoba starosti od 25 do 55 godina, koji su prestari za školovanje a premladi za penziju, ne radi. Zbog toga je niska i stopa zaposlenosti, tako da u našoj zemlji samo jedna polovina stanovništva između 15 i 65 godine radi i zarađuje“, navodi Šunderić i dodaje da zabrinjavajuće veliki broj ljudi u Srbiji (250.000 porodica) nema pristup finansijama, odnosno ne može da uzme kredit iz banke – ni za letovanje, ni za kola, ni za pokretanje bilo kakvog biznisa.
