Što pre dovršiti privatizaciju IMT i IMR

Resorne grupacije Privredne komore Srbije (PKS) zatražiće da Vlada Srbije i nadležna ministarstva predlože mere za hitnu reorganizaciju i rešavanje statusa neprivatizovanih velikih preduzeća koja se bave proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije, najavljeno je danas u PKS u Beogradu.

Kako je ocenjeno, nedovršena privatizacija dva najveća privredna društva za proizvodnju traktora „Industrija motora i traktora (IMT) Novi Beograd i „Industrija motora Rakovica“ (IMR), ključni je problem ove grane privrede.

Potrebno je sačiniti strategiju dalje privatizacije, uključujući i podelu akcija zaposlenim radnicima i podržavljenje imovine, istaknuto je na zajedničkoj sednici Grupacije proizvođača poljoprivrednih mašina i traktora i Grupacije proizvođača procesne opreme za prehrambenu industriju i poljoprivredu.

Dve grupacije koje deluju u okviru Udruženja za metalsku i elektroindustriju PKS, zatražiće da Vlada i resorna ministarstva takođe predlože mere za hitnu reorganizaciju i rešavanje statusa i preduzeća „Prva Petoletka“ Trstenik, „Fap Priboj“, „Zastava kamioni“ Kragujevac i „14. oktobar“ Kruševac.

Sekretar Udruženja za metalsku i elektroindustriju Ljubiša Obradović rekao je da IMT i IMR, koji zapošljavaju oko 2.000 radnika, ne moraju „da budu problem“, jer se uz malu pomoć vlade može pokrenuti proizvodnja, od čega bi imalo koristi i 200 preduzeća iz lanca dobavljača.

Primer za to je, po Obradoviću, zastoj u realizaciji ugovora IMR Rakovica sa partnerom iz Etiopije, vredan 160 miliona evra, „koji je nastao zbog nemogućnosti da budu obezbeđene potrebne garancije“.

Obradović je govoreći o stanju u delu industrije koja se bavi proizvodnjom poljoprivrednih mašina i traktora naglasio da je uvoz tri puta veći od izvoza i da se najviše uvozi iz Nemačke, Italije, Belorusije i Francuske, „a sve je više uvoza iz Kine i Indije robe lošeg kvaliteta.“

Stevan Jugović, vlasnik preduzeća „Termopeć“ iz Smederevske Palanke, rekao je da se zbog sadašnjeg načina subvencionisanja, „kupcu više isplati da kupi skluplji uvozni traktor ili mašinu, nego jeftiniji domaći proizvod“.

Jugović je ukazao i da se proizvođači ove godine suočavaju sa problemima nastalim zbog naglih promena kursa dinara, „na kome su samo za prve mesece ove godine izgubili 5,3 odsto“.

Ukoliko se tome doda skok cena repromaterijala, pitanje je isplativosti bavljenja proizvodnjom poljomehanizacije, „s obzirom da uvoznici limova mnogo više zarađuju“, primetio je Jugović.

Jedan od zaključaka sastanka je da bude upućen zahtev za obezbeđenje stabilnih uslova za poboljšanje likvidnosti „prioritetnih“ preduzeća koja imaju ozbiljnu proizvodnju, da finansiraju pripremu proizvodnje za izvoz i sam izvoz.

Privrednici su na sastanku zaključili da, „inače dobar“ program Vlade da subvencijama podstakne kupovinu traktora, treba da bude usklađen tako da veći deo sredstava bude usmeren u podsticanje domaće proizvodnje.

„Loše stanje u proizvodnji poljomehanizacije traje poslednjih nekoliko godina, a pokazatelji za prva dva meseca ove godine kažu da se loši trendovi nastavljaju“, upozorili su privrednici.

Ukazano je i da je stanje kod proizvođača procesne opreme za prehrambenu industriju i poljoprivredu nešto bolje, objavljeno je na sajtu PKS.