Lepi ljudi su pametniji
Misice mogu da odahnu. Više ne moraju da izjavama o miru u svetu i dostignućima Nikole Tesle dokazuju koliko su pametne jer im je potvrda stigla iz naučnih krugova. Nedavno istraživanje stručnjaka iz Londonske škole ekonomije pokazalo je da su lepi ljudi – pametniji.
Otkriću britanskih naučnika, verovatno su se najviše obradovale plavuše. Sada će biti dovoljno da se spretno našminkaju i „namontiraju“ pa da se – opamete. A knjigama i fakultetima neka se bave oni koji su kada se delila lepota čekali u nekom drugom redu. Možda baš onom za – pamet.
Šalu na stranu, svoju teoriju Britanci su i empirijski potvrdili – osobe privlačnog izgleda na testovima inteligencije imale su, u proseku, 14 poena više od ružnijih konkurenata. Istraživači su smislili i dobro „opravdanje“ za ovu teoriju. Navodno, ljudi koje je priroda častila dobrim izgledom, privlače partnere koji su zgodni i pametni, pa deca rođena u takvim vezama nasleđuju i jedno i drugo. I tako, kao u narodnoj pesmi – od oca ostanulo sinu – prenose se s kolena na koleno.
– Fizička privlačnost je pozitivno povezana s inteligencijom uopšte, a ni lepota ni pamet nemaju veze sa društvenim poreklom, telesnom konstitucijom i zdravstvenim stanjem – kaže Satoši Kanazava, koji je učestvovao u istraživanju. – Uočeno je, takođe, da je povezanost lepote i inteligencije izraženija kod muškaraca nego kod žena.
Studija je zasnovana na podacima Nacionalne studije razvoja dece, koja je pratila 17.419 osoba koje su rođene tokom jedne nedelje u maju 1958. godine u Velikoj Britaniji. Ispitanici su u detinjstvu i mladosti rešavali niz testova koji su pratili njihov napredak u školi, inteligenciju i promene u fizičkom izgledu. Drugi deo podataka prikupljen je u okviru Nacionalne studije zdravlja adolescenata, u kojoj je učestvovalo 35.000 mladih Amerikanaca.
Zaboravili su, doduše, naučnici da spomenu na osnovu kojih kriterijuma su određivali ko je lep, a ko ne.
Psiholog Prvoslav Plavšić kaže da je sličnih zapažanja bilo i ranije, ali u nauci veza između lepote i pameti nije pouzdano utvrđena.
– U zavisnosti od kulture i društvenog konteksta to nije isključeno – smatra Plavšić. – Neki iznos korelacije između ove dve ili drugih varijabli pokazuje povezanost i kretanje u istom pravcu, ali ne i isto takvu uzročno-posledičnu vezu.
Setimo se samo stare anegdote o Bernardu Šou, kada je jedna dama konstatovala da bi deca iz njihovog braka mogla da budu idealna – pametna na njega a lepa na nju. Čuveni pisac i cinik odvratio je da to ne bi bilo loše, ali on se boji šta bi bilo da je obrnuto, da ona ispadnu pametna na nju a „lepa“ na njega… Nalazi su zanimljivi i treba ih uzeti u obzir dopunjujući ih drugim činjenicama koje idu u prilog ne samo nekoj vrsti prirodne nego i društvene selekcije i povezivanja. Inteligencija, međutim, nije jedinstven pojam i fenomen i nije uvek ispoljena u svakodnevnim situacijama, jer su neki ljudi povučeni i efikasni samo u svom poslu.
Tumačenje britanskih naučnika moglo bi da se, doduše, i obrne pa da se kaže da su pametni ljudi – lepši. Uostalom, kažu da lepota dolazi iznutra.
