Srbe snima 100.000 kamera
Da li je život u Srbiji zapravo jedan veliki rijaliti šou? Incident sa snimkom vođenja ljubavi kod Beogradske arene, koji je iz MUP procurio u javnost, pokrenuo je lavinu sumnji da sve veći broj kamera na javnim mestima opasno ugrožava privatnost ljudi.
Veliki Brat nas gleda non-stop. Tu su kamere na brojnim zgradama državnih institucija, banaka, škola i stambenih objekata. Među vozačima najnepopularnije su kamere koje pokrivaju gradske ulice i raskrsnice. A upravo jedna od tih kamera, pored Beogradske arene, snimila je „na delu“ nepoznatu devojku i mladića.
Procenjuje se da samo u Beogradu postoji više od 100.000 kamera, na ulicama, poslovnim i stambenim zgradama, bankama, institucijama, čije postavljanje i upotreba nisu regulisani. Jedino je regulisano korišćenje kamera koje je postavio MUP, i to onih za praćenje saobraćaja kroz novi zakon o bezbednosti saobraćaja. U Beogradu je to učinjeno na 34 najprometnije raskrsnice i na mostovima.
– Pitanja poput onih ko može i pod kojim uslovima da postavlja kamere, na koji način da ih upotrebljava, nisu uopšte regulisana. Jedini izuzetak je Zakon o bezbednosti saobraćaja koji reguliše ova pitanja – kaže Aleksandar Resanović, zamenik poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Prema rečima našeg sagovornika, ovakvi uređaji se uglavnom postavljaju zbog bezbednosti objekata i ljudi. Zbog toga bi, prema evropskim standardima, moralo na svakom objektu koji je obezbeđen kamerama da stoji i pismeno obaveštenje o tome. U njemu moraju da budu sadržani i podaci o onome ko je postavio kameru. Takođe, zakonom mora da bude regulisana i evidencija ko ima pravo da pristupa snimljenom materijalu i odakle.
Novi neželjeni snimci mogli bi da „procure“ iz beogradske opštine Rakovica, koja ima centralizovan sistem video-nadzora u školama, ali i na dobrom delu teritorije. Ovaj sistem ne samo da snima „javne površine“, već omogućava i zumiranje u pravcu van objekta koji se posmatra. Dovoljno je precizan i jak da može da snimi šta doručkujete ili nešto drugo…
Prema rečima Aleksandra Arsenina, stručnjaka za bezbednost elektronskih sistema i predsednika Pokreta za elektronsku privatnost, ne može se zabraniti postavljanje ovakvih sistema jer se tako obezbeđuje imovina i ljudi. Ipak, problem je slaba kontrola nad službama i privatnim agencijama, koje bi trebalo da se pravilno ophode prema snimljenim podacima.
– Prema našim podacima, snimci sa video-nadzora se uglavnom čuvaju između 10 i 30 dana, na serverima, a zatim se brišu, automatski ili ručno. Ipak, snimci mogu da se i pohranjuju na trajnije medije, a onda je pitanje ko će i kako da ih koristi – objašnjava Arsenin.
Većina postavljenih kamera, kako ističe ovaj stručnjak, „gleda“ jednim delom na ulazna vrata, prozore ili čak u dvorišta suseda što predstavlja ozbiljan problem.
– Svaki građanin koji primeti da mu kamera narušava privatnost može da zatraži da se posmatranje drugačije reši. U suprotnom, treba se obratiti nadležnim inspekcijskim službama – kaže Arsenin.
U moru incidenata koji su se događali samo u bliskoj prošlosti mogao bi da se izdvoji jedan bizaran primer kada je jedan „prevareni“ suprug tražio od preduzeća u komšiluku da mu daju snimke kamere kako bi mogao da utvrdi termin odlaska svoje žene iz kuće!
To otvara i pitanje odgovornosti vlasnika video nadzora. Pogotovo ako snimak načinjen sa njihovih kamera stigne do javnosti. To ne mora da bude kao u nedavnom „slučaju Arene“, već je dovoljno i da neka osoba bude uhvaćena u trenutku odsutnosti, zamišljenosti… Zato, pazite šta radite, jer vas Veliki Brat posmatra!
Crnogorci snimaju po kućama
Skupština Crne Gore prošle nedelje je usvojila izmene Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost kojima je predviđeno da će tajna služba ubuduće imati pravo da prikuplja dokaze i postavljanjem skrivenih kamera u sumnjive stanove. Direktor Agencije za nacionalnu bezbednost Vladan Joković, ovu odluku je opravdao rečima da se izmenjene mere tajnog nadzora ne razlikuju od onih koje primenjuju slične službe u Evropi.
