Zajednički neprijatelj Beograda i Prištine
Nezaposlenost i teško ekonomsko stanje zajednički su neprijatelj i Beograda i Prištine, zbog čega je neophodno zajedničko rešavanje tih problema, ocenili su predsednici privrednih komora Srbije i Kosova, Marko Čadež i Safet Grdžaliju.
"Ono što nas spaja jeste zajednički neprijatelj i Prištine i Beograda, i Srbije i Kosova, i Albanaca i Srba. To je teško ekonomsko stanje i nezaposlenost. Postali smo socijalno zavisna država od uvoza, a ima toliko mogućnosti da se dosta toga napravi. Treba samo malo više volje", kazao je Grdžaliju za prištinski časopis Jedinstvo.
Predsednik PKS Marko Čadež ocenio je da te probleme niko ne može da rešava samostalno. "Dosta je stvari u kojima možemo da nađemo zajednički jezik i da doprinesemo da se otklone prepreke za poslovanje, da omogućimo da se privrednici sklapaju zajedničke poslove, da trguju i da razvijaju ekonomsku saradnju."
Na taj način doprinosimo i stabilnosti, jer se dijalog i saradnja dve komore, osim na ekonomiju, pozitivno reflektuju i na političkom planu", rekao je Čadež i najavio da će uskoro biti usaglašeni i veterinarski sertifikati za meso i mesne prerađevine, mleko i mlečne proizvode i ribu.
Prema njegovim rečima, regionalna saradnja je jedan od osnovnih elemenata napretka ka EU. Čadež je naveo da se komore posebno zalažu za izgradnju autoputa Niš-Priština, "za koji je EU pokazala veliko interesovanje, a Priština i Beograd su na najvišem političkom nivou doneli odluke da se na tom projektu intenzivno radi."
Predsednik Privredne komore Kosova Grdžaliju kazao je da u Evropi saradnju dve komore navode kao primer kako treba sarađivati. "Ako je nešto primer dobre saradnje, to je saradnja između Privrednih komora Kosova i Srbije. Cilj nam je da ostvarimo novu perspektivu u odnosima Kosova i Srbije ili Beograda i Prištine", naveo je on.
"Mi pričamo o Evropi, a Priština neće stići Brisel bez saradnje sa Beogradom, a Beograd neće stići Brisel bez saradnje sa Prištinom. Nažalost, ljudi često ne shvataju koliko je važno razgovarati i rešavati probleme. Nažalost, to ne shvataju ni političari. Ekonomija ne priznaje granice, nacije i kulture jer se zasniva na interesima", ocenio je on.
