Rad od preko 50 sati nedeljno postaje sve učestaliji
Poznato je da je ekstremni prekovremeni rad postao sve rašireniji poslednjih decenija, kako u Americi tako i u ostalim delovima sveta (pa i kod nas). Pod ekstremnim prekovremenim radom podrazumeva se više od 50 sati rada nedeljno (!).
Istraživanje objavljeno 2005. godine u Americi pokazuje da se procenat zaposlenih muškaraca starosti od 25 do 64 godine koji rade preko 50 sati nedeljno, popeo sa 14.7% 1980. godine na 18.5% 2001. godine. Ali manje se zna o prekovremenom radu u Evropi, a više otkrivaju nova istraživanja sa Univerziteta Centralne Evrope.
Prvi deo istraživanja pokazuje da za visoko obrazovane prekovremeni rad postaje sve zastupljeniji od osamdesetih godina. Na primer, u Holandiji, koja se smatra rajem za zaposlenje, procenat radnika koji su sa osmočasovnog radnog vremena prešli na preko 50 sati nedeljno rada porastao je poslednjih decenija.
Koji faktori utiču da produženje radnih sati postane skoro pa “normalno stanje”?
Kako smatraju stručnjaci, to je, između ostalog, regulacija poslovnog tržišta. Na poslovno tržište utiče i to koliko je teško naći zaposlenje i koliko su rigidna pravila o radnom vremenu. Slaba regulacija ovog tržišta ima stalan pozitivan uticaj na ekstreman prekovremeni rad. Kada radnici imaju manja prava, poslodavcima je lakše da pritiskaju zaposlene da ostaju prekovremeno.
Drugi važan faktor jeste koliko je zastupljeno part-time odnosno honorarno zaposlenje. Što je više honoraraca manje je prekovremenog rada. Stvar je u tome da se honorar dobija po radnom satu. Međutim, mnogo toga zavisi i koliko vas država štiti. U Holandiji od 2000. godine postoji zakon koji omogućava pravo muškarcima i ženama da rade honorarno. Zakon je donošen u duhu rodne ravnopravnosti, što znači da je postalo manje prihvatljivo za jednog člana para da ostane na poslu duže. Samim tim je postalo manje prihvatljivo raditi prekovremeno.
Jedno od objašnjenja prekovremenog rada koje daju stručnjaci jeste “Veblenovo”. Veblenovi argument jesu da je posao generalno postao mnogo više orjentisan ka učenju, postao je “interesantniji”. Na primer, kompjutersko programiranje se menja iz dana u dan, i uvek ima da se uči nešto novo, ali je takođe i zanimljivo raditi. Zanimljivije od nekih repetativnih, dosadnih poslova, smatra Veblen.
Iako naš zakon kaže da rad ne sme biti duži od 8 sati nedeljno, s obzirom na nezaposlenost, (ekonomsku) krizu koja kod nas stalno traje, niske zarade i rad na crno, jasno je koliko ima prostora za izrabljivanje i ucenjivanje, bilo da je posao “interesantan” ili dosadan.
Foto: FreeImages
