Tako je govorio Mihail Šolohov
Dobitnik skoro svih sovjetskih nagrada za književnost rođen je 1905. godine u seocetu pokraj Dona. Savremenik socijalističke revolucije u Rusiji umire 1984. godine. Njegovi knjige uticale su na mnoge, a ovako je on govorio o životu…
Smatran je letopiscem rodnog kraja i 1965. godine dobija Nobelovu nagradu za delo koje je stvarao 14 godina „Tihi Don“. Ovo delo je i ekranizovanao, a tek nakon 79 godina je objavljeno u orginalu, pre četiri godine, bez cenzure.
„Čoveka primaju u društvo prema odeći koju nosi, a ispraćaju ga prema duhu koji je iskazao.“
„Bolje je dobro ime nego mnoga bogatstva.“
„Bolje je besplatno raditi nego badava ležati.“
„Sa jakim se ne bori, sa bogatim se ne sudi.“
„Možda se ponekad razočaraš u ljude i sve oko sebe, čak i u sebe, i kao ptica bez gnezda tražiš utočište pod tuđim krovom… Možda ponekad ali jednom sigurno, ispreči se neko pred tobom, neko preko koga ne možeš preći, pogledati ga preko ramena i otići… Jednom, osetiš potrebu da spojiš svoju dušu sa polovinom koja ti nedostaje i shvatis da nekoga duboko, duboko voliš.“
„Žena je kao mačka: ko je pomiluje tome se umiljava.“
„Nema ništa strašnije na svetu od ljudske duše, ničim je ne možeš do dna osvetliti.“
Foto: you tube, print screen
