Crnogorski `stop` za 10.000 sezonaca iz Srbije
Oko 10.000 uglavnom mladih ljudi iz Srbije bez stalnog zaposlenja, koji su za život zarađivali radeći sezonske poslove u Crnoj Gori, najverovatnije neće više moći da računaju na taj vid zarade.
To je direktna posledica Zakona o strancima koji je na snagu stupio 1. aprila, a koji predviđa da nijedan strani državljanin neće moći da dobije posao ukoliko se na birou nalaze Crnogorci tog profila.
Ovim zakonom Crna Gora želi da doprinese većem zapošljavanju domaće radne snage, ali su početkom nedelje poslodavci zatražili da se odloži primena člana koji se odnosi na pribavljanje prethodne potvrde od Zavoda, kao uslov angažovanja stranaca.
Oni su ocenili crnogorsku radnu snagu kao "nesposobnu i neradnu" i objasnili da zbog toga već 15 godina angažuju strance. U Ministarstvu rada rekli su nam da ovakakv zakon postoji i u Srbiji, kako bi zaštitio domaću radnu snagu.
Direktor crnogorskog Zavoda za zapošljavanja Vukica Jelić smatra da insistiranje jednog dela poslodavaca da se nastavi nesmetano i nekontrolisano zapošljavanje stranaca samo potvrđuje neophodnost njegove primene.
Zakon nije zabranio zapošljavanje stranaca, već je samo uredio da se poslovi prioritetno ponude crnogorskim radnicima. U slučajevima kada nema traženih profila omogućeno je zapošljavanje stranaca, objašnjava Jelić.
Najviše građana Srbije u Crnu Goru odlazi leti i rade kao konobari, sobarice, kuvari, ali i građevisnki radnici. Zarađuju od 300 do 800 evra mesečno, bez bakšiša, uz plaćen smeštaj. Pojedinci rade i dva posla, a kako kažu, tada mogu da zarade oko 1.200 evra
Osim turizma, građevinarstvo je oblast u kojoj se tokom sezone u Crnoj Gori zapošljava najviše stranaca. Građevinska firma Zetagradnja tokom sezone zaposli i po 200 stranaca, a kako kažu iz te firme, za domaćom radnom snagom će posegnuti jedino ako budu morali.
Na Birou nema profila koji su nama potrebni, ali i da ima, mislim da stranci bolje rade od domaćih radnika, smatra vlasnik ove kompanije Blagota Radović.
U 2014. godini izdato je 23.061 dozvola za zapošljavanje stranaca, što je za 2,5 odsto više u odnosu na 2013. Najviše dozvola, 5.156, izdato je u oblasti građevinarstva, u turizmu i ugostiteljstvu izdato je 4.510, a 3.063 u trgovini na veliko. Najčešće su to bili radnici iz Srbije, BiH i Makedonije.
