Srbija apsolutni prvak Evrope po zateznim kamatama
Dok su srpske plate među najnižim u Evropi, kamate za kašnjenje u plaćanju računa za komunalije, struju ili porez su najviše na starom kontinentu. Penali u Evropskoj uniji duplo niži.
Ukoliko ne platite na vreme bilo koju uslugu, od struje, preko vode i telefona, do interneta, računajte da će vam biti obračunata kamata od 16 odsto. A za dospele, a neplaćene rate poreza kaznena kamata je još viša – 17,5 odsto, piše Blic.
I dok su kaznene kamate u Evropskoj uniji čak upola niže nego kod nas, a u okruženju bar za trećinu, mnogi građani Srbije, ukoliko uopšte imaju posao, muči i uobičajeno pitanje – kad će plata?
A prema podacima Unije poslodavaca, u prošloj godini, u 38 odsto firmi zarada je kasnila do dva meseca, a za još toliko zaposlenih duže od dva meseca.
U javnim preduzećima i firmama koje pružaju razne usluge građana kažu da moraju da obračunavaju zatezne kamate. Mnogi od njih, osim kamate, predvideli su i isključenje usluge. Tako, recimo, EPS Snabdevanje isključuje svako domaćinstvo koje ne plaća struju dva meseca.
Novčane kazne su predviđene i kad se ne plati pun iznos poreza. Recimo, čak i ako je vlasnik stana platio porez za prošlu godinu, ali ne u punom iznosu, može uskoro očekivati poziv sudije za prekršaje koji mu, bar kako zakon predviđa, uz obavezu plaćanja obaveze nazidane iznosom zatezne kamate može naplatiti i 50.000 dinara penala.
Privrednom društvu EPS Snabdevanje kupci duguju ukupno 21 milijardu dinara, a od toga domaćinstva devet, a privreda 12 milijardi dinara, kažu za Blic u EPS. Mesečni iznos koji samo na kamatama zaostalih dugova EPS uzme od građana je 126,2 miliona dinara.
Srbijagas potražuje od građana oko 740 miliona dinara. Po tom osnovu, zatezna kamata iznosi 324.000 dinara mesečno. Isti obračun sprovode i toplane, kao i sva komunalna preduzeća.
Kada su u pitanju dugovi za porez, zatezna kamata je još viša i određuje se tako što se na referentnu kamatnu stopu NBS dodaje deset odsto.
Prema pisanju Blica, prosečna zatezna kamata u EU iznosi 8,05 odsto, dok je u Švacarskoj 7,25 procenata. Bosna i Hercegovina penale za kašnjenje naplaćuje kao i EU, dok su u Hrvatskoj kamate najviše, ali opet niže od Srbije i iznose 14 odsto.
