Danilo Kiš je jednom rekao: `Kad se jedna laž ponavlja dugo, narod počinje da veruje`
Srpski pisac i dopisni član SANU, Danilo Kiš, rođen je 22. februara 1935. godine u Subotici, a istog datuma ove godine, proslavio bi jubilirani 80. rođendan. Kao student, objavljivao je pesme, eseje, pripovetke i prevode sa mađarskog, ruskog i francuskog jezika, a za života je dobijao mnogobrojna priznanja, kao što su: NIN-ova nagrada, nagrada Ivan Goran Kovačić, Andrićeva nagrada, francuska književna nagrada Grand aigle d`or de la ville de Nice, italijanska književna nagrada Premio di Trevere i druge. Do svoje sedme godine živeo je u Novom Sadu, potom odlazi u Mađarsku – u rodni kraj svog oca, na Cetinje, u Beograd da studira, i naposletku u Pariz, gde i umire. Njegova najpoznatija dela su: ’ Rani jadi: za decu i osetljive’, ‘Enciklopedija mrtvih’, ‘Peščanik’, ‘Mansarda: satirična poema’, ‘Psalam’.
Ovako je govorio slavni srpski književnik:
Ne volim ljude koji se izvlače iz sveta kao kišne gliste. Bez ožiljka i bez ogrebotine. Komedijaši. Agnosceo veteris vestigia flamme. Ožiljkom jednim obogaćen.
Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti.
Na kraju – kažem na kraju, a trebalo je da prođu godine patnji, rastanaka, raskida – uvideli smo da su nam životi vezani zauvek i da svojim slabim ljudskim snagama ne možemo ništa ni protiv svoje ljubavi ni protiv prepreka koje joj stoje na putu.
Kad se jedna laž ponavlja dugo, narod počinje da veruje.
Istoriju pišu pobednici. Predanja ispreda puk. Književnici fantaziraju. Izvesna je samo smrt.
Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve. Drži se podalje od prinčeva.
Suština čoveka, crta koja ga odvaja od životinje, jeste svest o sopstvenoj smrti.
Nacionalizam je, pre svega paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja.
Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama.
Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti.
Foto: The Daily Beast
