Južni tok (ne)će biti izgrađen
Odluka o obustavi izgradnje Južnog toka raspalila je javnost od Sofije do Ljubljane, preko Beograda, upravo onom trasom kojim je gasovod trebao da "poteče". Dušan Bajatović tvrdi da će Južni tok biti izgrađen, a iz Bugarske tvrde da je u pitanju samo blef Moskve.
Generalni direktor Srbijagasa i kopredsedavajući u kompaniji Južni tok Srbija Dušan Bajatović smatra da će Južni tok biti izgrađen i da će se Rusija i Evropska unija dogovoriti oko realizacije tog projekta.
To znači da za Južni tok vrata nisu u potpunosti zatvorena i Rusija je samo u ovom trenutku prebacila loptu na teren EU, rekao je Bajatović Tanjugu, komentarišući jučerašnju izjavu predsednika Rusije o obustavljanju projekta.
On je dodao da su predstavnici Evropske komisije već za 9. decembar zakazali sastanak sa zemljama učesnicama u Južnom toku da bi se ta situacija raspravila.
>>>>EU `zna` pravi razlog obustave Južnog toka
Slično misli i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji kaže da se Srbija nada da će naknadnim razgovorima ipak doći do nagodbe između EU i Rusije o izgradnji gasovoda Južni tok.
Dačić je posle rasprave o Zapadnom Balkanu u EP rekao novinarima da je to za Srbiju veoma važno jer nema alternativni pravac snabdevanja osim onog iz Ukrajine.
Srbija, kako je rekao, poziva da se još jednom preispita mogućnost izgradnje Južnog toka, jer je mnogo pažnje i truda uložila u Južni tok i zato ne može lako da se odrekne tog alternativnog pravca snabdevanja gasom.
Dačić je rekao da je to stvar nagodbe velikih zemalja i da Srbija niti je uticala niti može posebno uticati na to, jer godinama već traju sporenja oko izgradnje Južnog toka, a EU je svojim članicama nametnula nove uslove za zaustavljenja tog projekta.
Gubici se mere u milijardama evra
"Srbija bi uspostavljanjem projekta izgubila velike poslove na njegovoj izgradnji, ali i prihode koje bi od Južnog toka mogla dobiti", zaključio je Dačić.
Prem rečima sekretara Udruženja Privredne komore Srbije za energetiku Ljubinka Savića, ovakvom odlukom Srbija ostaje bez investicije od oko dve milijarde evra, koja je trebalo da pojača sigurnost i njenog snabdevanja gasom.
Ipak, tek treba da se vidi da li je ta odluka konačna, rekao je Savić agenciji Beta, ističući da će država ostati bez prihoda od takse za tranzit gasa, procenjene na 300 miliona evra godišnje.
Kada su u pitanju evropske i svetske kompanije, njihovi direktni gubici od zamrzavanja Južnog toka dostići će najmanje 2,5 milijardi evra, proizilazi iz materijala kompanije South Stream Transport.
Japanske kompanije izgubiće narudžbine za 320 miliona evra, što će ukupne gubitke stranih kompanija dovesti do najmanje 2,82 milijarde dolara, preneo je Tas koji je ranije objavio da je nemačka firma Europipe izabrana za isporučioca 50 odsto narudžbina za isporuku cevi za prvu liniju Južnog toka vrednosti 500 miliona evra.
U martu je South Stream Transport zaključio ugovor za postavljanje prve linije Južnog toka sa italijanskim Saipem, ćerkom firmom kompanije ENI. U aprilu je zaključen ugovor o izgradnji druge linije morskog dela sa švajcarskom kompanijom Allseas za polaganje cevi u dubokoj vodi, kao i sa Saipemom za usluge obezbeđenja izgradnje.
Slovenci "hladni", Bugari odbacuju odgovornost
Odustajanje od izgradnje gasovoda imaće ozbiljne posledice, upozorio je slovenački geostrateški analitičar Klemen Grošelj, iako je vlada u Ljubljani prilično hladno reagovala na tu odluku ruskog predsednika Vladimira Putina.
Otkazivanje Južnog toka znači da Slovenija neće biti na jednoj od ključnih gasnih ruta, rekao je Grošelj koji veruje da će se Rusija sada fokusirati na širenje gasovoda Plavi tok, koji se proteže po dnu Crnog mora i obezbeduje direktnu godišnju isporuku oko 16 milijardi kubika ruskog prirodnog gasa do turskih potrošača.
Slovenija će tako, umesto da bude na ključnoj gasnoj ruti, biti zavisna od Turske, koja će postati važno gasno čvorište, smatra Grošelj, dodajući da će, pored toga, Evropa morati da nađe načine da podmiri svoje energetske potrebe.
Bugarska je odbacila odgovornost zbog neuspeha projekta izgradnje gasovoda, nakon što je Putin rekao da se Bugarska, odlažući taj projekat, "ne ponaša kao nezavisna država".
"Svima je jasno da Južni tok nije bio samo rusko-bugarski projekat, već projekat Rusije i EU. Odluke su u potpunosti u rukama Rusije i EU", rekao je bugarski predsednik Rosen Plevneliev koji je mišljenja da niko u EU neće reći "ne" projektu Južni tok, ako ga Rusija uskladi sa evropskim zakonodavstvom.
S druge strane, zamenik predsedavajućeg bugarske komisije za energetiku Martin Dimitrov, kaže da "Putin možda blefira". "Ovo je taktički potez Putina i Rusije kako bi izvršili pritisak na EU i Bugarsku. Oni nisu uopšte odustali od Južnog toka", zaključio je Dimitrov.
