Koncesija deli Hrvatsku
Ideja vlade u Zagrebu o davanju u zakup auto-puteva izazvala brojne negativne reakcije, što je pruzrokovalo i pokretanje inicijative za referendumom kojim se sprečava koncesija.
Građani Hrvatske ovih dana potpisuju zahtev da se omogući referendum kojim bi se sprečilo davanje auto-puteva u koncesiju. Odziv je veliki i gotovo je sigurno da će biti prikupljeno dovoljno potpisa za ovu inicijativu.
Zbog poteškoća, tačnije nemogućnosti, vraćanja kredita, vlada u Zagrebu predlaže hitno davanje u koncesiju auto-puteva, pre svega onaj od Rijeke do Zagreba i od Splita do Zagreba, koji su i "ponos Hrvatske".
Vlada u Zagrebu očekuje da bi ponude bile "teške" najmanje tri milijarde evra. Koncesija bi se dala na četrdeset godina, a koncesionar bi ubuduće određivao i putarinu, koja ni sada nije mala.
Sa druge strane, najveći broj hrvatskih građana protivi se daljem prodavanju nacionalnog blaga strancima, jer su se pokazali kao loši gospodari kojima je profit jedini interes. Najbolji primer su Mađari sa kompanijom Ina, koji nemaju interes da unaprede proizvodnju, već samo iz ove velike naftne kompanije izvlače dobit.
Za hrvatsku vladu, pritisnutu praznim budžetom, koncesija je jedini spas, jer uskoro dolaze na naplatu velike rate kredita, a preduzeća koja upravljaju auto-putevima nemaju para. Ne pomažu i visoke putarine. Za izgradnju "ponosa" Hrvatska je uzela kredite i ima dug od četiri milijarde evra, a uz kamate osam milijardi.
Najskuplji su auto-putevi kroz Istru, a njima već sada upravljaju stranci, tačnije Francuzi, što je dodatni argument da koncesionari ne vode brigu o sve siromašnijim građanima koji nemaju para za vožnju putevima, ma koliko oni bili moderni.
Nedoumice oko davanja auto-puteva u koncesiju postoje i u vladajućoj koaliciji, a ako dođe do referenduma i građani odbace koncesije, biće to još jedan težak udarac vladajućem SDP, čiji je rejting drastično pao, a ankete pokazuju da bi u ovom času desna koalicija lako osvojila vlast.
