STANDARD `BIRA` PRIORITETE: Cena daleko ispred kvaliteta
Kupci u Srbiji sve više se okreću jeftinijim proizvodima, naročito privatnim robnim markama, a najveće uštede se ostvare kod sireva, suhomesnatih proizvoda, začina.
"Upravljati" kućnim budžetom, kažu, iz godine u godinu sve je teže, pa ti artikli koji su za trećinu jeftiniji od istih brendiranih, posebno dobijaju na značaju u nedeljnim i mesečnim kupovinama. "Na ceni" su posebno konditori, mlečni i mesni proizvodi, sirevi, salame, ulja, ali i papirna konfekcija…
Što se tiče zastupljenosti robnih marki u Srbiji, one su i dalje po učešću u prodaji na nižem nivou nego u nekim razvijenijim zemljama, ali zauzimaju sve značajniji udeo u potrošačkoj korpi.
Podaci pokazuju da je učešće privatnih robnih marki u našoj zemlji pet odsto, dok na primer u susednoj Mađarskoj ono iznosi 26 odsto. To jasno pokazuje da u našoj zemlji postoji veliki prostor za rast prometa tih artikala.
Svaki trgovinski lanac gradi svoju robnu marku prema strategiji koju želi da istakne sa potrošačem. Na osnovu toga se opredeljuje za pravac najjeftinijeg proizvoda, bez obzira na to što to vrlo često prati i najniži kvalitet, ili najbolji odnos cene i kvaliteta.
Najveće uštede donosi kupovina konditora, jogurta, sireva, salama, ali i začina, namaza, jer su cene za te proizvode niže do 30 odsto. Primera radi, kod kupovine sokova i kafe može da se uštedi od 40 do 60 odsto. Robne marke brašna, peciva i drugih proizvoda od žita jeftinije su za 20 odsto.
Robne marke su nešto sa čime su se potrošači na tržištu vrlo brzo upoznali, a postoje i određene kategorije u okviru kojih se najlakše potrošač odriče brenda u korist robne marke, kao što je na primer papirna galanterija.
Evo i zašto štedimo gde god možemo
Za standardnu potrošačku korpu treba nam jedna i po prosečna zarada ili oko 67.000 dinara. Najveći "udar" na domaćinstvo svakog meseca su hrana i bezalkoholna pića, na koje ode i do 47 odsto prihoda. Ipak, fiksni računi sve više opterećuju porodice.
A, kada se računima Infostana, prevoza, telefona dodaju krediti za stan ili plaćanje mesečne kirije, onda "ode" cela plata. Na stan, vodu, struju i grejanje trošimo više od 17, na prevoz osam odsto, telefonske račune oko pet odsto prihoda…
