Pozitivni koraci ka EU
Švedska ove godine proslavlja 20 godina članstva u Evropskoj uniji. Na referendumu pre priključivanja uz malu razliku prevagnuo je broj glasova ’Za’, a trebalo je vremena da se ovakav stav švedskog naroda promeni, objašnjava Christer Asp, ambasador Švedske u Srbiji.
„Danas je mišljenje drastično drugačije, pa je veliki deo populacije zadovoljan članstvom. Svesni smo da naš razvoj kao male zemlje u današnjem svetu globalizacije zavisi i od drugih zemalja, i to je činjenica koja je dovela do promene mišljenja. Priključivanjem većoj grupi zemalja lakše je pronaći rešenja za različite izazove, bilo da govorimo o trgovini, ili bilo kom drugom pitanju“, navodi ambasador.
Objašnjavajući kako prednosti imaju i pojedinačno građani, bilo da su u pitanju studenti koji lako mogu da nastave obrazovanje u nekoj drugoj zemlji članici, bilo kompanije koje su deo tržišta od pola miliona ljudi, Asp naglašava i širu sliku koja se zasniva na tome da pojedinci zahvaljujući široj slobodi kretanja upoznaju istoriju, kulturu i tradiciju drugih zemalja i na taj način doprinose stabilnosti same Evrope. Sve to su prednosti koje će i Srbija steći ulaskom u EU.
• Mišljenja ste da Srbija igra ključnu ulogu u ovom regionu za priključenje EU. Zbog čega? I koji su to benefiti EU od priključivanja Srbije?
– Srbija igra ključnu ulogu na zapadnom Balkanu koji kroz istoriju i nije bio baš najstabilniji region Evrope. Sada je situacija drugačija. Kako je Srbija najveća zemlja u regionu, svaki razvoj Srbije, bilo politički, ekonomski ili društveni, utiče i na razvoj okolnih zemalja. Ova Vlada je bila prilično jasna po pitanju neophodnosti regionalne stabilnosti.
• Kažete da ste optimistični po pitanju pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Koji vas postupci Srbije čine optimističnim?
U Srbiji sam već punih pet godina i ako se vratim na period kad sam došao, imali smo vladu koja je bila pozitivna po pitanju priključivanja EU, ali je sam proces bio neverovatno spor. Dolaskom nove vlade stvari su krenule da se kreću mnogo brže. Otvaranje pristupnih pregovora povezano je i sa normalizacijom odnosa sa Kosovom, a taj proces značajno je napredovao. Niz pozitivnih koraka doprineo je tome da članice EU već pre dve godine blagonaklono pogledaju ka početku pristupnih pregovora sa Srbijom. Veoma dobro je prošao i proces skrininga i završen je na vreme, a sad čekamo otvaranje prvih poglavlja.
• Kada smo razgovarali prošle godine istakli ste da očekujete otvaranje pojedinih poglavlja do kraja te 2014. godine što se nije desilo?
– Nije, ali da je Švedska jedina zemlja u EU to bi se desilo. Ipak, o ovom pitanju treba da se slože sve članice EU što prošle godine nije bio slučaj. Nije bilo konsenzusa oko otvaranja Poglavlja 32 koje se odnosi na finansijsku kontrolu. Ali to ne znači da smo izgubili godinu dana. Proces se nastavio u svim segmentima kako bi se poglavlja pripremila. Sada verujem da ćemo do kraja godine moći da otvorimo dva poglavlja, a početkom naredne godine i dva veoma teška poglavlja koja se odnose na pravosuđe i unutrašnje poslove. Ono što očekujemo dalje u okviru pristupnih pregovora je jedan kvalitativan korak napred. Ostavljamo iza sebe skrining proces i rešavamo aktuelna pitanja kako bi Srbija susrela standarde EU. Veoma sam pozitivan po ovom pitanju, pre svega zato što verujem da Srbija pripada EU.
• Šta je neophodno promeniti kako bi Srbija privukla više stranih investitora?
– Ukoliko pogledate celokupni reformski paket Vlade, smatram da se Srbija kreće u dobrom pravcu. Ono što je veoma važno je ne samo izmena samih zakona, već izmena zakona u smislu koji će doneti ekonomsku stabilnost zemlje. EU će vrlo pažljivo voditi računa, ne samo kada je Srbija u pitanju, već sve zemlje koje žele da se pridruže Uniji, o tome da li imaju stabilnu ekonomiju koja može da se integriše u EU. Reformski paket koji sprovodi Vlada Srbije ukazuje da će biti formirana dobra baza za dalji ekonomski napredak zemlje. Svakako, biće tu još nekih pojedinačnih pitanja koja će se rešavati tokom samog pristupnog procesa. To što je Vlada veoma ozbiljna u nameri da reši ekonomska pitanja, predstavlja dobar signal investitorima, a neophodno je dodatno olakšati njihov dolazak u Srbiju. Pre svega na umu imam rešavanje pitanja korupcije. Švedske kompanije pokazale su povećani interes za Srbiju, kao rezultat pristupnih pregovora, što se već dešavalo kada se radi o ulasku pojedinih zemalja u EU. Naime, poslovna zajednica često predviđa buduće korake političara. Tako je i s početkom pristupnih pregovora Srbije poslovna zajednica anticipirala da će za određeni broj godina Srbija biti deo integrisanog EU tržišta i počeli su da traže prednosti saradnje i investiranja u Srbiji.
Očekujemo i dolazak jednog od najvećih švedskih i globalnih igrača. Ikea je već tu, ali se nadamo otvaranju prve od nekoliko prodavnica u Srbiji. Dolazak Ikee u Srbiju je jako važan i za samu zemlju, jer ukoliko je veliki globalni učesnik tržišta zainteresovan da dugoročno investira u nekoj zemlji, taj potez šalje signal i drugim investitorima.
• U prošlogodišnjem intervjuu za BIZLife istakli ste da bi voleli da vidite više srpskih kompanija na švedskom tržištu. Kakva je situacija danas? Koji je najbolji recept za srpske kompanije koje bi želele da uđu na tržište Švedske?
– Bitno je naglasiti da smo osnovali Srpsko-švedski poslovni savet sa sedištem u Stokholmu. Ovog proleća imali smo prvi sastanak u Beogradu kome je prisustvovalo više stotina srpskih i švedskih kompanija. Sam Savet predstavlja mogućnost da se i srpske kompanije privuku na švedsko tržište. Preporuka srpskim kompanijama svakako bi bila da imaju na umu da švedski potrošač uvek traži kvalitet, kao i da pronađu specifične niše na tržištu.
Raste interesovanje IT sektora
„Mnoge poznate švedske kompanije već su nekoliko godina prisutne u Srbiji: Volvo, Scania, Tetrapak, Ericsson. Tetrapak koji u Srbiji ima jedan od najefikasnijih proizvodnih pogona u svetu je takođe i jedan od najvećih pojedinačnih izvoznika u Srbiji.
U poslednje dve godine primetili smo i povećano interesovanje švedskih IT kompanija za Srbiju, tako da sada imamo pet novih kompanija koje su došle na tržište. Njihov dolazak je jako bitan, naime, IT sektor je jedan od kamena temeljaca švedske ekonomije, koji ujedno beleži i brz rast. Smatram da u Srbiji postoje dobri osnovi za izgradnju IT sektora i da su to uvidele i švedske tehnološke kompanije. Pre svega Srbija poseduje veoma obrazovanu radnu snagu kada je u pitanju tehnologija. Očekujem da će se saradnja u IT sektoru između Srbije i Švedske tek razviti.”
Foto: Đorđe NEnadić
