Poslovni stav Miše Lukića: Vizija, disciplina i strast

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Poslovni stav Miše Lukića: Vizija, disciplina i strast

    Svaki dobar lider, prema rečima Miše Lukića, prvog čoveka Publicis grupe Srbija, zna da je visoko poverenje najjača forma motivacije i inspiracije. Iako je mnogo bolji u ofanzivnim nego u defanzivnim zadacima, na život gleda kao na igru, a ne kao na borbu.

    Najvažnija reč u biznisu po Vama je?

    POVERENJE. Svi međuljudski odnosi, pa i poslovni, baziraju se na poverenju. Kada u jednom poslovnom odnosu nema poverenja, bez obzira na to da li se radi o odnosu sa klijentima ili o odnosu sa zaposlenima, partnerima ili pak investitorima, onda je to pokazatelj da ni biznis dugoročno ne može da bude prosperitetan i profitabilan. Po meni, troškove niskog poverenja treba staviti kao negativnu stavku u bilans uspeha svake organizacije, pošto nepoverenje uvećava troškove svakog poslovanja, jer ga u najmanju ruku usporava i otežava. S druge strane, visoko poverenje je najjača forma motivacije i inspiracije, i to svaki dobar lider zna.

    Tim saradnika po Vašoj meri?

    Za mene najvažnija osobina da bi saradnici bili po mojoj meri je da su pre svega ljudi sa integritetom. Nakon toga bitno mi je da su kreativni, da poseduju visoku emocionalnu inteligenciju, da su pozitivni, da osećaju strast i ljubav prema poslu koji su sami odabrali, da su proaktivni, hrabri, kao i da imaju neprestanu želju da uče i napreduju. Konkretno u biznisu marketinških agencija uspeh se meri po tri osnovna kriterijuma, a to su kreativnost, zadovoljstvo (zaposlenih i klijenata) i profitabilnost. Saradnici, koji mi pomažu da ovi kriterijumi budu zadovoljeni, sigurno imaju prednost uz sve prethodno navedene osobine.

    Koliko su Vas funkcije i napredovanje u poslu promenili?

    Smatram velikim komplimentom kada mi ljudi kažu da sam ostao normalan, a moram da se pohvalim da je to jedan od komplimenata koje najčešće dobijam. Mnogo ređe dobijam komplimente da sam lep ili pametan. A najinteresantniji kompliment na ovu temu mi je dala jedna prijateljica koja već više od dve decenije živi u inostranstvu rečima: „Baš je lepo što si ostao nenormalan“.

    Vaša tri životna i tri poslovna principa?

    Nekad mi se učini da je Gavrilo Princip jedini princip kojeg se mi Srbi držimo. Tako se ni ja neću držati principa, već ću imajući u vidu ograničenost dužine ovog intervjua reći samo po jedno uverenje u obe sfere života. U privatnom životu težim da postanem osoba kakva moj mini-šnaucer Ogi već misli da jesam, dok u mom poslovnom (kreativnom) životu verujem da ako je nešto originalno, ali ne i korisno, onda to nije kreativnost.

    Kakav je to dobar lider?

    Svako ko je napravio neku razliku u životu morao je da ima tri atributa: viziju, disciplinu i strast. Oni koji su napravili pozitivnu razliku i promenili svet na bolje su imali i savest. Ovo se odnosi i na lidere.

    Koja je Vaša slabost kao nadređenog?

    Da se izrazim sportskim žargonom, mnogo sam bolji u ofanzivnim nego u defanzivnim zadacima.

    Na šta ste u svojoj karijeri posebno ponosni?

    Ponosan sam na ljude koje sam vodio u nekoliko različitih zemalja, a koji su sada veoma uspešni širom sveta. Ponosan sam na Leo Burnett Srbija sa kojim sam radio na skoro svim važnim klijentima na ovim prostorima i osvojio mnogo svetskih i regionalnih nagrada uključujući i nagradu za „Najbolju agenciju Adriatic regiona“. Takođe, sam veoma ponosan što sam ostvario san da povratim kreativnu slavu Saatchi&Saatchi Beograd, agencije u kojoj sam ponikao. Ponosan sam i na činjenicu da mi je dva puta u poslednjih pet godina ponuđeno da budem regionalni CEO Leo Burnett-a. Kad su u pitanju lična priznanja, najviše sam ponosan na to što sam dobio Nagradu za životno delo u 44. godini (UEPS) i što sam od ove godine nosilac titule Ambasador znanja, koju mi je dodelila Life Learning Academia iz Slovenije, u isto vreme kad je ovu prestižnu titulu dobio i Edward de Bono.

    Vaš najveći neuspeh?

    Ako ukucate moje ime na Googlu, videćete da mi je poslovna karijera prožeta uspesima, ali ako gledamo iz ugla propuštenih šansi, moglo bi se pod neuspehom uvrstiti to što se nisam oprobao u ’Ligi šampiona’, što je kad je marketing u pitanju Amerika! S druge strane, nikada nije kasno, naročito sada, imajući u vidu da želim da se oprobam na svetskoj sceni kao biznis dizajner.

    Koje osobine ima Vaš idealan poslovni partner?

    Dijamant se brusi i polira drugim dijamantom, zato je veoma važno koga uzimate za partnera kako u privatnom, tako i u poslovnom životu. Pravi poslovni partner deli vaše principe i uverenja, ali sa druge strane poseduje veštine koje vi nemate i koje vas kompletiraju i dopunjuju.

    Taktika koja Vas nikada nije izneverila?

    Pokušavam da gledam na život kao na igru, a ne kao borbu. S tim u vezi sve taktike koje koristim su iz sveta igara, a ne iz sveta borbi i ratova. Najdraže oružje u mojoj životnoj igri mi je kreativnost: „Ako nemaš ništa drugo preostaje ti samo kreativnost. Ako imaš kreativnost, imaš sve!“

    Koliko sati dnevno radite?

    Možda će izgledati kao kliše, ali ja već duže vreme ne radim, već se zabavljam. Nekad preteram u toj ’zabavi’ pa se vratim kući kasno, ali iskreno pokušavam da to ne bude praksa, pošto me kući čekaju bića koja volim najviše na svetu. Interesantno je da je reč ’rad’ u našem jeziku osnova za reč ’radost’ i to bi tako trebalo i da bude, ali kao što dobro znamo to često nije slučaj, što iz objektivnih, što iz subjektivnih razloga.

    Šta je za Vas najveći izazov?

    Na putu do svog velikog sna svi moramo proći mnogo nesanica. Ja sam u životu pred sebe često stavljao velike izazove koji su mi pomagali da rastegnem svoje mogućnosti do maksimuma i često prevaziđem sebe. Trenutno mi je najveći izazov da napravim ozbiljan pomak u biznis dizajnu na svetskom nivou i da se dokažem u ovoj novoj profesiji.

    U čemu je tajna Vašeg uspeha?

    Tajna mog uspeha je što se uvek okružim ljudima koji veruju u moje snove, a ja u njihove. 

    Koliko uživate u kravati i poslovnom odelu?

    Dugo godina sam svakodnevno nosio poslovna odela i kravate, ne zato što sam morao već zato što sam voleo. Čak me je jednom kolega iz Rumunije, prilikom posete Beogradu, pitao da li je to kod nas obavezan ’dress code’, pošto kod njih ljudi iz advertajzinga više ne moraju da se tako formalno oblače. Jedino što se kod mene uvek isticao neki ekstravagantan detalj, kao što su šarena kravata, interesantne cipele, naočare ili sat. U poslednjih nekoliko godina ređe nosim odela sa kravatom, ali i dalje volim da se oblačim elegantno.

    Da možete da promenite jednu stvar u poslovnoj klimi Srbije, šta bi to bilo?

    Uspeti u Srbiji je jednak uspehu spermatozoida koji je oplodio jajnu ćeliju. Moguće je, ali nema pravila i sistema. Nama ne nedostaju zvezde, već nebo.
     

    Foto: Marko Todorović, AHA magazin

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE