INTERVJU Emir Bekrić: Brže, jače, više!
Nakon čuvene bronzane medalje koju je doneo sa Svetskog prvenstva u Moskvi 2013. godine, Emir Bekrić postaje poznat i njegov dotadašnji život se drastično menja. Dobio je mnoge pohvale i priznanja, i započeo jednu od najvećih borbi ljudi koji su preko noći postali poznati, borbu da ostane isti i da slava ne uzme primat nad njegovim rezultatima. Međutim, u veoma bitnom trenutku njegove karijere, specijalista za trke na 400 metara sa preponama, suočio se sa povredom.
Bekrićeva atletska priča počela je davno. „Još kao mali sam bio takmičarskog duha. Vrlo živahan i pun energije. Trenirao sam džudo i odbojku, ali sam voleo da trčim i kroseve. Da se takmičim!“ Uvek je pobeđivao u školskim krosevima, a na jednom takvom, prišla mu je Mirjana Stojanović, njegov današnji trener. Njenim predlogom da dođe na jedan atletski trening sve je počelo. „Bio sam oduševljen već posle prvog dolaska i znao sam da je to ono što želim da treniram i u čemu želim da uživam.“
Atletika je kraljica svih sportova. Sveobuhvatna je i sadrži 24 discipline u kojima, kako prča Bekrić, svako može da pronađe sebe. Za njega atletika ne predstavlja samo sport, već i način života. „Ona me je oblikovala i baveći se njome naučio sam dosta životnih lekcija.“
Poslednje dve godine Emirovog života ispunjene su velikim oscilacijama, od svetske slave do lošijeg rezultata. „Često veliki uspesi donose i velike promene, želeli vi da ih dopustite ili ne, one će se desiti. Kako je put do medalje pun uspona i padova, tako i period koji sledi posle uspeha donosi svoje dobre i loše strane“, navodi on. Ipak, svoje neuspehe ne pripisuje promenama ličnosti i ponavlja da je uvek težio da ostane isti momak sa Sajmišta kakvim ga prijatelji znaju. „Slava, pažnja, pozitivna reakcija kod ljudi, znaju itekako da prijaju, ali sa druge strane, ako se previše prepustite toj euforiji vrlo brzo izgubite sopstvenu privatnost, a ona je preko potrebna. Posle zlatne bronze manje više sam ostao isti momak, sa istim ambicijama, ali okolnosti oko mene su se promenile. Često sam gostovao po emisijama, promovisao sam sport kojim se bavim i učestvovao u raznim humanitarnim akcijama. Bio sam dosta medijski propraćen i kao što sam već rekao, koliko je prijala ta vrsta pažnje, toliko je i znala da me odvlači od mojih sportskih obaveza i da mi oduzima energiju.“
Nažalost, poslednja vest koja je osvanula u medijima je da će Emir zbog povrede morati da pauzira, kao i da neće učestovati na Svetskom prvenstvu u Pekingu. Ovakvo stanje mu nije ni najmanje prijalo i u prvim trenucima je bio izuzetno loše raspoložen, ali u duhu atletičara koji svoju trku vodi to kraja, Emir kaže da ga je vodio jedan motivacioni citat Michaela Jordana koji nikada neće zaboraviti: „U sportu sam padao bezbroj i bezbroj puta – i to je razlog zbog koga sam danas uspešan“.
Nakon osam meseci mukotrpnih priprema, pomeranja granica i odličnih rezultata, sreća nije bila na njegovoj strani. S obzirom da je povreda bila veoma ozbiljna morao je da prihvati činjenicu da je za njega ova sezona završena.
„Zaista teška odluka za mene i moj tim. Na muci se poznaju junaci, a nisam osoba koja odustaje i diže ruke na prvu loptu. Svoje ambicije i ciljeve prenosim u narednu godinu i nastavljam napred ne osvrćući se iza sebe“, govori Emir pun elana, koji ga je do sada vodio ka svim pobedama.
Najveću ljubav i pokretačku snagu dobija, kao što je mnogo puta rekao, od svoje porodice, naročito od sestre Sene, sa kojom je veoma blizak. I oni i njegovi prijatelji bili su mu oslonac nakon ovog događaja, ali ipak najveću snagu Emir crpi iz sopstvenih pozitivnih misli. „Smatram da su pozitivan pristup, velika motivacija, vera u uspeh, istrajnost i odlučnost od ključne važnosti za postizanje uspeha. Uz naporan rad i ogromnu podršku vaših najbližih.“
Na pitanje da li mu je kao vrhunskom sportisti lakše da se nosi sa životnim ili sa sportskim neuspesima Bekrić odgovara: „Trenutno sa 24 godine sportske i životne neuspehe doživljavam podjednako. Trudim se da ne pokleknem posle poraza već da naučim lekciju i sa jednim novim iskustvom izađem jači iz situacije.“
Emir je pun energije i uvek ima dobar savet ili motivacionu pouku koju deli drugima. „Moj moto je da ništa nije nemoguće i da granice ne postoje. BRŽE, JAČE, VIŠE. Inspiracija ili ono što me neprekidno gura napred jeste konstantan naporan rad.“
Njegovi dani počinju u šest ujutro, podrazumevaju barem dva treninga po dva i po ili tri sata, pravilno osmišljenu ishranu i obavezne masaže ili neki drugi vid oporavka. „Ja to zovem slatkim mukama“, šali se Emir. Iako biti sportista podrazumeva mnogo napora, rada i odricanja Emir kaže da uživa u svojoj profesiji. „Život jednog sportiste koliko god da je naporan, za mene predstavlja zadovoljstvo, igru i način života.“
Sve što je do sada prošao Emir smatra velikom školom. „Čovek se uči i usavršava ceo život. Sa sportske strane želim da usavršim svih pet segmenata za koje znam da imam mesta za napredak i koji će mi doneti boljitak u sledećoj sezoni – skočnost, brzina, izdržljivost, snaga i tehnika pretrčavanja prepona.“
Kada je uspeh u pitanju Bekrić nam objašnjava da je doći do vrha često mnogo lakše nego i održati se na njemu. „Tajna uspeha je upravo u čvrstom verovanju u sebe i svoje snove, odlučnosti i dodatnoj motivaciji, a to podrazumeva da se vratim na stazu spremniji nego ikad! Mlad sam i kao dvadesetčetvorogodišnjak trčim u disciplini gde se najbolji rezultati postižu u 28-29. godini. Smatram da imam još dosta toga da pokažem i radujem se izazovima koji mi predstoje.“
Polako je počeo da skuplja snagu za predstojeće borbe. „Veoma sam pobožan i duhovno usavršavanje je za mene izuzetno bitno.“ Ispred sebe uvek vidi novi cilj: „Sezona 2016. je Olimpijska godina i takođe godina u kojoj se održava Evropsko prvenstvo u Amsterdamu. Želim da spreman dočekam te izazove, bez pritiska i da dam svoj maksimum. Trka mog života je – pobediti sebe kako bih pobedio druge.“
Foto: Beta/AP
