Hrvatska među najtromijim privredama EU
Hrvatska je nakon šest godina recesije napokon ostvarila značajniji rast bruto domaćeg proizvoda, ali je i dalje ispod proseka i nalazi se među najtromijim ekonomijama Evropske unije.
Iako se Vlada hvali da je pozitivan preokret rezultat njihovih reformi, činjenica je da nikakvih reformi nije bilo, te je rast većim delom ostvaren zahvaljujući faktorima na koje Vlada nije imala uticaj. Na pitanje Indexa koje su to reforme uticale na rast BDP, iz Banskih Dvora odgovor nije stigao.
Najveći pozitivan doprinos rastu hrvatske privrede ostvaren je izvozom roba i usluga, koji je u porastu na godišnjem nivou već devet kvartala zaredom, zbog oporavka evropske ekonomije i ulaska u EU, što je hrvatskim firmama olakšalo pristup tržištu od 500 miliona ljudi.
Na rast BDP uticaj je imala i niska cena nafte. Hrvatska je neto uvoznik nafte i prema procenama švajcarskog UBS, na drugom je mestu u svetu među zemljama koje profitiraju od niske cene nafte. Pad cene nafte od 10 dolara, kroz period od godinu dana, prema procenama UBS, podiže BDP Hrvatske za oko 0,4 odsto.
Na hrvatsku privredu pozitivno je uticao rast lične potrošnje, što se delimično može pripisati promeni poreske politike, jer je zbog rasterećenja plata deo novca otišao u potrošnju, a rastu potrošnje, kako smatraju analitičari Erstea, pozitivno je uticala niska cena energenata.
Rast BDP u prvih šest meseci ove godine iznosio je 0,9 odsto, čime je Hrvatska i dalje među najsporijim privredama EU. Podaci pokazuju da je Hrvatska u grupi pet zemalja koje ostvaruju rast manji od jedan odsto, dok je rast za svih 28 članica EU 1,6 odsto.
To znači da će Hrvatska i dalje zaostajati za EU. Osim toga, realni BDP krajem prošle godine bio je oko 12 odsto niži nego 2008. godine, pa bi uz ovako niske stope rasta trebalo više od decenije da se vrati tamo gde je bila pre sedam godina.
Dodatni teret za Hrvatsku je i ogroman javni dug, koji se opasno približava nivou od 300 milijardi kuna, te je samo za kamate potreban rast veći od 3 odsto.
Predsednica "oseća rast"
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović je u vezi s porastom BDP rekla da se porast oseća, ali kako se "ne možemo zavaravati da je to nešto što je učinila država, već je rast odraz svetskih kretanja, do određene mere korišćenja EU fondova i porasta potrošnje, kao i rezultata rada nekih velikih firmi i malog i srednjeg preduzetništva".
Jedino jačanjem preduzetništva Hrvatska može izaći iz krize, rekla je ona, ističući da će zanatlije, malo, srednje i veliko pduzetništvo Hrvatsku izvući iz krize stvaranjem novih radnih mesta i novih vrednosti i proizvoda.
"Poslednjih dana imamo naznake da izlazimo iz recesije, ali se svakako ne smemo uljuljkati da smo postigli velike uspehe jer treba još puno raditi, još više iskoristiti fondove, te jačati strukturu privrede, rekla je Grabar Kitarović.
