Crkva `u duhu` biznisa i iznad poreza
Masovno proizvodi i prodaje vina i rakije, umetničke predmete, odnedavno je počela i da naplaćuje ulaz u pravoslavne hramove, ali Srpska pravoslavna crkva, uprkos tome, nije poreski obveznik.
Ulaz u sve hramove Srpske pravoslavne crkve se ne naplaćuje i apsolutno je neprihvatljivo da se vernicima i posetiocima prodaju ulaznice. Eparhije, međutim, mogu da donesu odluku o plaćanju određenog iznosa ukoliko su u pitanju organizovane turističke ture.
Ovako u Patrijaršiji SPC tumače odluku sveštenstva Saborne crkve u Beogradu da stranim turistima naplaćuju jedan evro za ulaz.
Crkveni odbor je odlučio da uvede ulaznice za strane turiste po ugledu na svetske hramove, poput pariske katedrale Notr dam, Sagrade familije u Barseloni ili Crkve Svetog Marka u Veneciji.
Naplaćivanje ulaznica za posetu verskim objektima, međutim, pravoslavlje ne poznaje. U ovakvoj odluci beogradskog sabornog hrama prepoznaje se trend komercijalizacije, koji već godinama buja u SPC.
Zbog masovne proizvodnje alkoholnih pića, hrane, luksuznih i umetničkih predmeta Srpska crkva redovno je na meti kritičara, kojima je trn u oku činjenica da, uprkos tome, nije poreski obveznik.
Proizvodnja manastirskih vina i rakije odavno je prevazišla nivo suvenira ili crkvenih potreba. Pojedine eparhije poseduju desetine hektara vinograda, a nabavile su i proizvodne linije za industrijsku proizvodnju, podseća sociolog religije Miodrag Avramović.
U gotovo svakom supermarketu može da se kupi tvrdoško, dečansko, eparhijsko, patrijaršijsko, liturgijsko, manastirsko i ko zna još kakvo crkveno vino. To je akcizna roba, na koju SPC ne plaća porez i koja ne bi smela nekontrolisano da se prodaje.
Avramović se slaže s tim da Crkva ne bi trebalo da plaća porez na bogoslužbene predmete, manastirske suvenire, ikone i slično, ali i da to ne treba da važi za alkohol i luksuznu robu. Boce crkvenog vina nema za manje od 500 dinara.
Duh biznisa oseća se u otvaranju prodavnica crkvene robe, ali i u onlajn prodaji, preko internet-sajtova eparhija. Osim vina i rakije, u ponudi ovih tržnica su i luksuzni sirevi, ulja… Na prodaju su i luksuzne ikone sa pozlatom čija cena premašuje i 100.000 dinara.
Činjenicu da je i Crkva igrač na tržištu u SPC tumači se kao legitiman izvor prihoda. U Srbiji ne važi koncept da država finansira rad verskih zajednica, koji je primenjen u mnogim evropskim zemljama, kažu u vrhu SPC.
Ona pomaže delimično, ali to svakako nije dovoljno. SPC, niti ostale verske zajednice, još nisu dobile nazad svu nacionalizovanu imovinu, koja je bila osnovni izvor prohoda sveštenstva i monaštva. Eparhije su zato prinuđene da svojim proizvodima dopunjavaju svoje prihode.
Crkvene tarife "trn u oku" naroda
Iznosi koje vernici daju sveštenicima za obrede redovan su "trn u oku" narodu. Ovo pitanje u SPC nije sistemski uređeno, a iznosi koji su propisani ili se podrazumevaju ponekad se i drastično razlikuju.
Problem je posebno izražen u manjim mestima, gde lokalni sveštenici samostalno, često bahato sami kroje tarife za verske obrede. Najčešće su žalbe na previsoke naknade koje pojedini klirici naplaćuju za opela i parastose.
