Staž od 22 godine: Najpoznatiji ulični prodavac Beograda
U Sremskoj ulici u centru Beograda, svakog dana jedan gospodin provede na nogama, radeći i po osam sati. Nesko, kako nam je rekao da ga zovemo, već pune 22 godine radi na istom mestu, bez dana odmora i postao je jedan od najpoznatijih uličnih prodavaca prestonice.
Po kiši, snegu, suncu ili vetru, ovaj čovek radi i ne beži od obaveza, a pauzu pravi jedino kada je u pitanju neki poseban događaj poput slave ili rođendana drage osobe.
Kaže da je biti sam svoj gazda jedna od stvari koja ga ohrabruje i bodri, jer je on taj koji sam sebi zadaje obaveze, radno vreme, ali i polaže račune.
“Devedeset procenata ljudi propadne kada pokrenu sami svoj biznis. Ja to gledam svakog dana. Na desetine lokala se otvori i zatvori u toku nekoliko meseci i to ovde, u centru grada. Valjda imaju prevelika očekivanja."
Za svoj posao mora se imati strpljenja i živaca na pretek i ne može se očekivati da sve odmah krene. Potrebne su godine ulaganja, sticanja poverenja i pre svega upornosti. Uspone i padove treba izdržati, a nikada ne znate kada će vas šta snaći.
“Nekada dobijem 500, nekada 700 dinara dnevno, ali promet je znatno pao. Kriza se svuda oseća i teško mi je da opstanem na tržištu.”
Svoje držače za naočare prodaje po ceni od 50 dinara, a najveću konkurenciju, kaže, predstavljaju mu Kinezi.
“Kod njih se držači mogu pronaći za čak 5 dinara, ako se kupuje na veliko. Ljudima je to isplativije.”
Posao je otpočeo sasvim neplanirano, sa prijateljem koji je došao iz Holandije i na istom mestu prodavao držače.
Primanja su, navodi, nikad gora, jer se za poslednjih 10 godina, njegova "plata" umanjia za polovinu, pa je sa nekadašnjih 1.000 do 1.500 dinara, danas spao na pomenutu cifru.
Tada je cvetalo od prodaje i moglo je da se živi. Tradiciju je nastavio i tvrdi da ne želi da je prekida, jer je sa poslom postao jedno.
Dok u rukama drži svoje proizvode, kaže da jedino žali što nije posetio bioskop, pozorište ili kafanu preko 20 godina.
Do sada nije imao prilike da se bavi boljim poslom, ali kaže, rado bi ga prihvatio.
Kada smo ga pitali da li bi menjao svoj posao za mesto direktora neke firme, dobro se zamislio i rekao da bi pristao, ali bi prvo morao da vidi kakva je firma u pitanju, jer ako nije nešto čime bi voleo da se bavi, držao bi se svog posla, ma koji novac bio u opticaju.
