Zašto (ne)idemo u pozorište
Kada je neko poslednji put izašao pred vas i ostavio vam personifikovanu dušu i telo pred nogama? Pozorišta u Srbiji su u sve lošijem stanju zadnjih godina ali postavlja se pitanje da li je sve tako crno ili priču o praznim pozorištima pričaju samo oni koji u pozorišta ne idu. Ukoliko dugo niste posetili ovu ustanovu kulture neka ovaj tekst bude podsećanje zašto to treba što pre da uradite.
Pozorište leči dušu na više načina. Prvenstveno vas kulturno uzdiže predočavajući vam dela i ideje najpoznatijih velikana knjževne i dramske scene. Vraća vas u razne epohe i događaje, a ujedno vam prikazuje ta vremena iz ugla naroda i kritičara. Osetite čaroliju univerzalnosti najboljih drama, i gledajte istu predstavu više puta u različitim postavkama.
Teatar je idealno mesto za poboljšanje vašeg društvenog života. Možete sresti prijatelje koje dugo niste videli ili kolege sa posla sa kojima je pravo vreme da se bliže upoznate, ne praktikujući poslovnu korespondenciju. Takođe, možete popričati i sa ljudima koje ne poznajete na pauzi između dva čina. To je odličan način da steknete nova poznanstva i razmenite mišljenja o predstavi.
Neretko će se na takvim događajima, posebno ukoliko su u pitanju premijere, pojaviti poznate ličnosti koje su došle da se kulturno uzdignu ili da podrže kolege na sceni. Nikada ne znate šta se može desiti ispred crvene zavese. Nedavno se, na daskama koje život znače, pojavio i najbolji svetski teniser Novak Đoković, kao učesnik predstave. Nije redak slučaj ni da se kolege glumci iz publike popnu na scenu i naprave zanimljiv skeč, kao što se događalo u predstavi Radovan III, dok je glavnu ulogu tumačio slavni Zoran Radmilović.
Doživite nešto novo i nezaboravno. Smejte se i plačite jer sve to možete uraditi kada se svetla ugase. Poistovetite se sa životima i sudbinama likova. Doživite onu „katarzu publike“ o kojoj je pisao još Aristotel ukazujući na magiju drame. Sagledajte život iz drugog ugla i pustite da oživljeni scenarijo promeni vašu sliku stvarnosti, vaše stavove i mišljenja.
Ponekad, pročitate neko delo i mislite da znate o čemu je reč. Pogledajte isto delo otelotvoreno u predstavu. Neka vas to potpuno ostavi bez teksta, svidelo vam se ili ne, poštujte umetnički izraz. Obratite pažnju na muziku, scenografiju, kostime, sminku, rekvizite i ostalo. Sve je to deo scene.
Neka vam pozorište bude ispred bioskopa. Ono će vam preneti energiju, ponekad ono može biti interaktivno, scena i publika se mogu pomešati. Drugačije ćete doživeti scenu koja se događa pred vama uživo nego neki kadar koji znate da je namešten, montiran, isfiltriran i snimljen.
Idite u pozorište i osetite kako „diše društvo“. Razmenite mišljenja sa intelektualnom elitom i saslušajte šta satira pokušava da vam kaže. Često su najveće državne pobune kretale iz pozorišta i osuda sa pozornice. Nije istina da su pozorišta prazna i da nema interesovanja za ista.
Ako ne verujete, idite i uverite se sami.
