Prijepolje se s razlogom okreće malini

U prijepoljskoj opštini od prošle godine u voćarstvu se dogodio pravi bum kada je u pitanju malinarstvo, od čega živi 6.000 žitelja ovog kraja i taj broj se povećava.

Tako je broj domaćinstava koji se posvetio uzgoju maline povećao 200 procenata. Takođe, sve je više i hladnjača, a pretprošle godine bile su samo dve.

"Oživelo je i selo i putevi. Recimo, u ovo ovde naše selo dođe nekih možda pet-šest stotina ljudi da u berbi tu prođe kroz selo", kaže Sanel Dizdarević, inženjer elektrotehnike koji se okrenuo voćarstvu, posle čega su mu se pridružilo i nekoliko komšija.

Propadanje industrije i nesigurna egzistencija primorale su mnoga domaćinstva da se okrenu poljoprivredi. Od prošle godine broj proizvođača malina uvećan je dvesta odsto.

Prema zvaničnim podacima, oko 700 domaćinstava bavi se proizvodnjom maline. Ali, od nje živi više od šest hiljada žitelja prijepoljske opštine.

Za godinu dana niklo je sedam hladnjača, a još nekoliko se gradi u Prijepolju i Brodarevu. Hladnjačari kažu da im je primarni interes proizvodnja maline, jer je to jedina stvar koja je ostala ljudima koji su ostali u toj opštini.

Hladnjačari i Udruženje proizvođača malina planiraju da se posvete proizvodnji sadnog materijala. Tako bi sadnice malina bile još povoljnije.

"U Prijepolju se uopšte ne koriste herbicidi. Znači, još uvek se malina ručno obrađuje, što znači da se ručno okopava. Izuzetno se malo prska", navodi predsednik Udruženja "Zlatna malina" u Prijepolju Mirsad Obućina.

Zato su hladnjače prošlogodišnji rod od hiljadu i dve stotine tona rasprodale, a proizvođače isplatile. Količina nije velika, ali zahvaljujući širenju površina pod zasadom, za dve godine ta proizvodnja bi mogla da premaši i pet hiljada tona na godišnjem nivou.