Johan Inger za BIZLife: Sreća je u običnim trenucima
Talentovani švedski koreograf i igrač, Johan Inger, koji najveću životnu strast pronalazi u svom poslu, 'trošeći' život dan po dan, svoj, uspehom ispisan profesionalni put, započeo je u Kraljevskom baletu Švedske, što je za njega bilo nezaboravno iskustvo.
„Kraljevski balet Švedske je bio odlično mesto za učenje. Igrao se dobar klasičan repertoar, sa mnogo raznovrsnih predstava, koji je bio pogodan i za pripremanje različitih uloga. Ta moć transformacije je bila nešto što sam kasnije koristio kao igrač, ali i kao koreograf. Upravo na tom mestu sam otkrio i savremenu igru.“ Urođeni osećaj za pokret i ritam, nije mu samo omogućio da ubrzo postane solista, već i da u kasnijoj fazi života svoje utočište pronađe u Holandskom plesnom teatru, gde je proveo dvanaest godina, naporno radeći dan za danom, motivisan likom i delom slavnog Jirija Kyliana, i osvajajući prestižne nagrade. „NDT (Nederlands Dans Theater) je trupa u kojoj sam otkrio sebe kao igrača, i kao ljudsko biće. Smatram da sam bio veoma srećan što sam našao mesto u toj trupi, u kojoj se dešavaju fantastične stvari, i gde svakodnevno imate nove, predivne izazove“, ističe Inger na početku razgovora za BIZLife.
Običan život kao inspiracija
„Rekao bih da su moje glavne teme vezane za čoveka, njegova osećanja, kao i osećanja između muškarca i žene. Svoju inspiraciju nalazim u običnim životnim situacijama i svakodnevnim slikama koje nas okružuju“, naglašava švedski umetnik, još jednom potvrđujući čuvenu mantru da se sreća krije u jednostavnim, ali veoma značajnim trenucima koji nas suštinski grade. „Za mene je sreća u malim stvarima, u naizgled nevažnim detaljima, koji zapravo čine naš život. To je ono što je najvažnije, i verujem da sama sreća živi u običnim, malim momentima. Visok nivo zadovoljstva kratko traje, a jako je dugo, i ponekad mučno da se dosegne.“ Podjednako uživa i u 'običnim' i u 'neobičnim' danima, koje deli na one rezervisane za pozornicu i one u kojima je potpuno posvećen svojoj porodici. Životni balans uspostavlja lako, jer na oba 'fronta' pruža svoj maksimum, i trudi se da nijedna strana ne bude zapostavljena. „Mogu da se pohvalim sa dve potpuno opozitne strane mog života. Sa jedne je moj privatni, obični život, a sa druge je moj javni i neobični posao. Volim da stignem svojoj kući nakon premijere ili nakon celog dana provedenog u baletskoj sali, i da se igram sa svojom decom, da ih vodim u školu, da idem u supermarket i kupujem sve ono što je potrebno za sledeću nedelju. Uživam u svakom trenutku, i smatram da mi običan život omogućava da imam zdravu percepciju o svemu što me okružuje, ali i o sebi samom“, objašnjava koreograf i igrač raskošnog talenta.
Svaki novi zadatak je novi početak
Inger sebe ne smatra uspešnim i slavnim. Nakon mnogo godina rada osvojio je poštovanje što mu olakšava saradnju sa igračima i drugim umetnicima. Ipak, svaki novi projekat budi tremu. „Svaki put kada treba da se upustim u rad na novom komadu, osećam se kao apsolutni početnik. Pomalo naivan, pomalo uplašen, pomalo izgubljen, ali ne bih voleo da to bude drugačije. To je osećaj koji vodi u umetničko istraživanje i preispitivanje. Jer ako ste sigurni, i sve znate, ako nema treme i bojazni, onda, zapravo, i nemate šta da kažete“.
Veoma iskreno i prizemno govori o sebi i svojim dostignućima, uporno se vraćajući na obične stvari, koje smatra bazom kvalitetnog, ispunjenog života. „Verujem da je ono što čini jednog umetnika posebnim, upravo način na koji sagledava i opisuje neke obične stvari, koje se dešavaju oko svih nas. Za to je svakako potreban talenat, ali i veliki rad, jer se do rezultata ne dolazi lako. Takođe, umetnik mora da se razvija, da uvek bude zanimljiv i drugačiji, što podrazumeva velika lična ulaganja i potpunu informisanost o prošlosti, o savremenom trenutku, ali i o stremljenjima i trendovima ostalih umetničkih disciplina“, ističe Johan Inger.
Koreografija života
Iz ove perspektive, kada pogleda u prošlost i sve što je stvarao, nijednu koreografiju ne bi posebno isticao – sve su mu drage, jer su autentične same po sebi, imaju smisao i životnu notu koju publika prepoznaje i glorifikuje. „Veliki broj komada je postao važan, iz mnogo razloga. Ponekad se ljudi promene, i ne žele da ih publika identifikuje sa nekim ranim umetničkim fazama. Međutim, ja sam i dalje ponosan na svoje prve komade, od kojih se neki sa uspehom igraju na mnogim svetskim scenama. I ne bih ništa, baš ništa promenio“, sa ponosom priča neumorni 48-godišnji Šveđanin, i naglašava zašto je posvećenost u ovom poslu od velikog značaja: „Igranje je veoma težak posao, ali je svakako koreografski rad komplikovaniji, po više osnova. Potrebno je organizovati grupu, učiniti da svi dobro rade i da vam beskrajno veruju. Pritisak i očekivanja su veća nego kada ste igrač. To je bar moje lično iskustvo“.
Karijera ispunjena uzbudljivim godinama, putovanjima, hiljadama nastupa, aplauza i nagrada, ojačala ga je, formirala i pripremila na sve one situacije koje u životu manje priželjkujemo. Velike promene su nastupile kada je sa sprata igrača skočio na viši nivo, te postao koreograf i lider. „Na početku, bio sam igrač koji je pomalo kreirao koreografije. To znači da sam bio 'vođa' u jednom kratkom periodu. Onaj potpuni iskorak iz grupe, najavio je vreme velikih izazova. Sada je to moja profesija – koreograf. Kao i svi ostali, imam bolje i lošije dane, ali sam svakako bolje pripremljen i mnogo iskusniji da se borim kada naiđu lošiji dani, nego što je to bio slučaj ranije“, završava razgovor za BIZLife Johan Inger.
Pred beogradskom publikom
Inger se po prvi put predstavio beogradskoj publici 2007. gostujući sa Kulberg baletom. Dve godine kasnije vraća se na Beogradski festival igre, a potom i 2011. gde se publici predstavio u okviru Goteborg baleta. Madridska Nacionalna plesna kompanija nastupila je 2012. sa Ingerovom koreografijom ’Ludak koji hoda’, a na ovogodišnjem Festivalu njegovu postavku ’Vreme leti’ predstaviće Balet Bazel 9. aprila u Sava Centru sa početkom od 20h.
