Najviše duguju stranke koje više nisu u Parlamentu
Godinu dana posle izbora, mnoge stranke nisu platile troškove kampanje, a najzaduženije su stranke koje više nisu u parlamentu i ne dobijaju novac iz budžeta, među kojima prednjače Ujedinjeni regioni Srbije sa dugom preko sto miliona dinara.
Mnoge stranke su posle kampanje za parlamentarne izbore 2014. ostale dužne milione. Da li su u međuvremenu dugovanja izmirena, znaće se iz redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja, od čega zavisi i koji su naredni koraci Agencije za borbu protiv korupcije.
Stranke najviše duguju medijima, marketniškim agencijama, izdavaocima bilborda. Najveća zaduženja imaju stranke koje više nisu u parlamentu i ne dobijaju novac iz budžeta, pa upravo tim partijama otplata teže pada.
"URS su završili ukupno dugovanje u izbornoj kampanji od preko sto miliona, zatim LDP, čije ukupno dugovanje i iznosi 99 miliona i DSS – 40,7 miliona dinara", kaže Jelena Đorđević iz Agencije za borbu priotv korupcije.
U DSS kažu da su deo obaveza izmirili reprogramom, a preostali vraćaju sredstvima od članarine i donacija. Član predsedništva DSS Vukosav Tomašević kaže da su odmah nakon izbora maksimalno racionalizovali rad, smanjen je broj zaposlenih, rasprodat je vozni park, otkazani su neki poslovni prostori.
A od parlamentarnih stranaka, dužne su SPS, Socijaldemokratska stranka, odnosno Nova demokratska stranka u to vreme i Demokratska stranka, čiji je račun skoro godinu dana u blokadi. U stranci kažu da će račun sa 38 miliona dinara u minusu odblokirati za nekoliko meseci.
"Trenutno je akcija solidarnsoti u DS na predlog gospodina Pajtića, a to znači da se članovi stranke odazivaju sa većim prilozima koji su u skladu sa zakonom kako bismo izašli iz blokade što pre", kaže sekretar DS Milan Popović.
Politički subjekti su dužni da dostave Agenciji godišnje finansijske izveštaje za prethodnu godinu do 15. aprila 2015. godine, a tek tada će se znati da li su izmirene obaveze prema dobavljačima, ali i bankama.
Jelena Đorđević kaže da su banke odobrile kredite za finasiranje kampanja ili redovnog rada. "Takođe, isto kao dugovanje prema dobavljačima za usluge, dužni su da iskazuju u svojim finasijskim izveštajima i dugovanja po osnovu podignutih kredita", kaže Đorđevićeva.
U slučaju da dođe do oprosta duga, iako se do sada to nije dešavalo, taj oprost postaje nenovčani prilog, a politički subjekti su dužni da i to prikažu u finansijskim izveštajima. U suprotnom, dobavljači će svoja potraživanja potražiti na sudu.
Foto: Beta
