Srbija od danas i zvanično na čelu OEBS-a
Srbija će danas formalno od Švajcarske preuzeti predsedavanje OEBS-u na Stalnom savetu te organizacije u Beču.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je u Beču da će kompromis, dijalog i mirno rešavanje sporova biti glavne premise kojima će se Srbija rukovoditi u rešavanju izazova sa kojima se suočava kao predsedavajuća OEBS-u.
Na prvom ovogodišnjem sastanku Stalnog saveta OEBS kojom je i formalno počelo predsedavanje Srbije, Dačić je rekao da će prioriteti Srbije biti ukrajinska kriza, ali i zamrznuti konflikti u svetu i podsticanje saradnje na Zapadnom Balkanu.
U obraćanju ambasadorima zemalja članica Dačić je podsetio da se tokom predsedavanja Srbije navršava 40 godina od usvajanja Završnog akta iz Helsinkija i pozvao na vraćanje korenima KEBS/OEBS pod motom "Ponovo jačanje vere i poverenja u cilju stvaranja jedne pozitivne agende za budućnost".
Dačić je rekao da predsedavanje Srbije OEBS dolazi u veoma teškom trenutku jer "situacija u Ukrajini i oko Ukrajine i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju stabilnosti regiona, kao i evropskoj i globalnoj bezbednosti" i pozvao obe strane na obustave neprijateljstava.
"Srbija je spremna da deluje kao pošten posrednik u ovom procesu i da na nepristrasan i transparentan način koristi prednosti koje OEBS nudi kao organizacija", rekao je šef srpske diplomatije.
Odluka o sukcesivnom predsedavanju Švajcarske i Srbije 2014. i 2015. doneta je pre tri godine u Beču, sedištu OEBS-a.
Time je Srbija postala prva zemlja bivše Jugoslavije koja dolazi na čelo te organizacije, a na toj funkciji će je sledeće godine zameniti Nemačka.
Srbija je od 2000. godine članica OEBS-a, organizacije za koju se kaže da se "prostire od Vankuvera do Vladivostoka" i koja u svom članstvu ima 57 država.
Osim rešavanja krize u Ukrajini, ova godina će biti važna i jer će tokom srpskog predsedavanja biti obeležena 40. godišnjica Završnog akta iz Helsinkija.
OEBS se smatra netipičnom međunarodnom organizacijom s obzirom da nema osnivački ugovor u formi pravnog akta koji bi države potpisale i ratifikovale, ali funkcioniše na osnovu većeg broja značajnih političkih dokumenata, koji su politički obavezujući, a među kojima je najvažniji Završni akt iz Helsinkija.
Odluke se u toj organizaciji donose konsenzusom, što omogućava da sve države učesnice imaju jednako pravo glasa.
Aktivnosti OEBS se zasnivaju na sveobuhvatnom konceptu bezbednosti i sprovode se kroz tri dimenzije – vojno-političku, ekonomsko-ekološku i takozvanu ljudsku dimenziju.
Foto: Beta/AP
