I dalje uvozimo `prehrambeni otpad`?
Dok Srbija čeka na formiranje Nacionalnog Saveta za bezbednost hrane, a nadležni tvrde da sistem kontrole dobro funkcioniše, raste uvoz takozvanog prehrambenog otpada od klaničara iz Evropske unije.
Srbija je svoje zakonodavstvo, kada je reč o hrani, uskladila sa EU još 2009, ali i dalje nema jedno od bitnih kontrolnih tela, Savet za procenu rizika bezbednosti hrane, na koji se čeka već petu godinu, pišu Novosti.
Brojke pokazuju da iz godine u godinu raste uvoz takozvanog "prehrambenog otpada", posebne kategorije mesa kojeg se oslobađaju klaničari u EU, dok država tvrdi da taj sistem kontrole hrane dobro funkcioniše, uprkos činjenici da još nije formiran savet.
Hrana koja se legalno prodaje ispitana je i zdravstveno bezopasna, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Od početka godine nadležne inspekcijske službe obavile su više desetina hiljada kontrola. Situacija se svakodnevno prati i proverava, pa oni koji se snabdevaju u prodavnicama ne treba da brinu.
I u Privrednoj komori Srbije naglašavaju da su naši podzakonski akti, koji regulišu kvalitet i bezbednost proizvoda u klaničnoj industriji usklađeni sa EU.
Inspekcija se oglasi tek posle incidenta
Predsednica Centra za potrošače Vera Vida ukazuje da su nadležna ministarstva dužna da obaveste javnost ukoliko postoji osnovana sumnja da bi hrana u prometu mogla da predstavlja rizik po zdravlje ljudi. Zato je po njoj veoma bitno da se osnuje stručni savet za bezbednost hrane.
Ono što je svakako problem je to da se u Srbiji tek nakon incidentnih situacija u vezi sa bezbednošću hrane oglašavaju nadležne inspekcijske službe, umesto da se upravo one prve oglase, naglašava Vida.
U Asocijaciji potrošača Srbije APOS kažu da kod nas još nije uspostavljen sistem za jasno obaveštavanje i informisanje građana. I predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović ističe da su za "zalogaj bez rizika" neophodni redovni monitoring i strogo poštovanje zakona.
Problem je, kaže, nepostojanje nacionalnog saveta za bezbednost hrane, koji je trebalo da se osnuje pre pet godina, a ne postoji ni referentna nacionalna laboratorija, i prema tome se ne procenjuje rizik za određenu vrstu i grupe prehrambenih proizvoda.
Prehrambeni otpad
Za prvih devet meseci ove godine u Srbiju je iz Nemačke uvezeno 513 tona potkožne svinjske masnoće. U istom periodu iz Belgije je stiglo 400 tona zamrznutih kokošijih otpadaka. Iz Mađarske 30 tona pačijih trtica, vratova, leđa.
Iz Slovenije 27 tona iste kategorije "mesa" samo kokošjeg, a od Slovenaca smo još kupovali i "vrhove krila"… Iz pojedinih zemalja uvozimo još i fino mlevene kosti, jer naši klaničari ne mogu da postignu toliku finoću. Sve ove "kategorije" u mesarskoj branši jednostavno nazivaju "prehrambeni otpad".
