Ovako je Jane Austen govorila o životu
Bila je velika umetnica svog vremena, a njeno ime i dela, i danas se izuzetno cene i uvažavaju. O njenim romanima se govori kao o ’leku’ za dušu i traume, iako ih je objavljivala anonimno, što je sprečavalo da se kreće u visokim književnim krugovima.
Njeno ime je Jane Austen. Rođena je davne 1775. u Engleskoj, imala je šestoro braće i jednu sestru, nikada se nije udavala, i živela je prilično dosadan život. Za života je dobijala negativne kritike o svom radu, pre svega od engleske književnice Charlotte Bronte i američkog pisca Marka Twaina, koji su joj zamerali površan stil pisanja i manjak emocionalnosti, mada su, prema izveštaju Daily Telegrafa, romani Jane Austen sa uspehom čitani preživelim vojnicima iz Prvog svetskog rata kao lek za mentalne poremećaje. Priče slavne spisateljice, oslikane preciznim prikazivanjem svakodnevnog života srednje i više klase, a naročito žena – pružali su vojnicima veru u bolje sutra i podsećali ih na lepšu stranu života u Velikoj Britaniji.
Najpoznatija dela Jane Austen su: ’Razum i osećajnost’, ’Gordost i predrasude’, ’Mansfild Park’, ’Ema’, kao i dva posthumno objavljena romana – ’Nortengerska opatija’ i ’Pod tuđim uticajem’.
O životu Jane Austen ili prema njenim romanima, snimljen je čak 21 film, a ovo je osam najgledanijih: ’Pride and Prejudice’ (1995), ’Persuasion’ (1995), ’Sense and Sensibility’ (1995), ’Emma’ (1996), ’Mansfield Park’ (1999), ’Northanger Abbey’ (2007), ’Becoming Jane’ (2007).
Ovako je slavna Jane Austen govorilo o životu:
Ne postoji šarm jednak nežnosti srca.
Ništa nije kao ostajanje kod kuće, za pravu udobnost.
Moja ideja o kompaniji je kompanija pametnih, dobro informisanih ljudi koji imaju odličan nivo konverzacije.
Sujeta i ponos su dve različite stvari, iako se često koriste kao sinonimi. Osoba može biti ponosna, a da nije sujetna. Ponos se više odnosi na naše mišljenje o sebi; sujeta – na ono što bi drugi morali da misle o nama.
Sebičnost uvek mora biti oproštena, jer nema nade za njen lek.
Da te volim manje, možda bih bila u stanju da o tome govorim više.
Načini jednog čoveka mogu biti jednako dobri kao načini drugog, ali mi svi najviše volimo svoje načine.
Žena, pogotovo, ako ima tu nesreću da ne zna ništa, treba to da sakrije kako zna i ume.
Nijedan čovek nije uvređen ako se neko divi ženi koju voli. Samo žena od toga može da napravi muku.
Muškarcu je uvek neprihvatljiva da žena treba ikada da odbije bračnu ponudu.
Čovek ne voli neko mesto manje ako je tu patio, osim ako tu nije bila samo patnja, i ništa drugo osim patnje.
Postoje ljudi koji, što više uradiš za njih – manje će da urade sami za sebe.
Verena žena je uvek prijatnija od one koja to nije. Ona je zadovoljna sobom. Njene brige su prevaziđene, sve je sigurno sa ovakvom ženom. Nijedna šteta ne može biti naneta.
Kako brzo nadiru razlozi za dokazivanje onoga što nam se sviđa.
Kada je mišljenje opšte, uglavnom je ispravno.