Evo gde smo po kupovnoj moći u Evropi
U poslednje tri godine najveći pad standarda beleže Italija, Grčka i Kipar, a najveći rast imaju baltičke zemlje i Rumunija, pokazuju podaci Eurostata o kupovnoj moći. Srbija na 46 odsto proseka EU, Hrvatska na 61, a Slovenija na 76.
Rumuni su na korak da po kupovnoj moći dostignu hrvatske građane, čija je stvarna individualna potrošnja još uvek 39 odsto niža od prosečne potrošnje u zemljama članicama Evropske unije. Rumuni su lošiji od Hrvata samo za dva procentna poena.
Eurostat je objavio podatke o paritetu kupovne moći u 2013. i to na osnovu novog pokazatelja koji su nazvali Actual individual Consumption (AIC).
AIC pokazuje stvarnu potrošnju koju konzumiraju građani neke zemlje, bez obzira na to jesu li dobra i usluge koje su im na raspolaganju platila domaćinstva, vlade ili neprofitne organizacije. Paritet kupovne moći dodatno eliminiše razliku u cenama i kursu u pojedinim zemljama, pa jedan PPS osigurava istu vrednost roba i usluga u pojedinim zemljama.
Poređenje pokazuje da se u Nemačkoj ili Austriji živi dva puta bolje nego u Hrvatskoj ili Mađarskoj, a tri i po puta bolje nego u Bosni i Hercegovini.
Stvarna potrošnja po stanovniku unutar EU varira između najnižih 49 odsto proseka EU u Bugarskoj do najviših 136 odsto u Luksemburgu. Hrvatska je dostigla samo 61 odsto evropskog proseka, Slovačka 74, Poljska 75, Mađarska 62, a Slovenija se lagano spustila na 76 odsto.
Od ostalih republika bivše SFRJ, Crna Gora je dogurala je do polovine proseka EU, Srbija do 46 odsto, Makedonija do 40, a Bosna i Hercegovina do 37 odsto.
Kupovnu moć visokih skandinavskih plata, istope veliki porezi i skupoća pa je kupovna moć u Švedskoj svega 15 odsto iznad evropskog proseka, oko kog se na primer kreću Italija i Irska. U poslednje tri godine najveći pad standarda pogodio je Italiju, Grčku i Kipar, a najveći rast imaju baltičke zemlje i Rumunija.
