Javno, a tajno: Brdo para za bezbroj agencija
Iako još uvek nema zvaničnih podataka o tome koliko javne agencije koštaju državu, kao ni koliki broj ljudi zapošljavaju, prema saznanjima RTS, samo tri agencije su iz državne kase ove godine dobile ukupno 392 miliona dinara.
Reforma javne uprave otvorila je i pitanje javnih agencija, ali kada je o njima reč, malo toga je javno. Nagađa se da poreske obveznike Srbije godišnje koštaju više stotina miliona evra.
Na osnovu ovlašćenja koja im je država poverila, brojne agencije zarađuju naplaćujući usluge koje su, po mišljenju Unije poslodavaca, previsoke. U Uniji su uvereni da su mnoge nepotrebne, da im se nadležnosti preklapaju i da bi korisnije bilo ulagati u privredu nego u agencije.
Prema njihovoj računici u zemlji ih ima više od 100, dok ih u zapadnoevropskim zemljama, ističu, nema više od 10-ak. Direktor Unije poslodavaca Nebojša Atanacković podseća da je 2012. ukinutno sedam agencija, ali je "u međuvremenu pronađeno da treba da se osnuje novih pet".
U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave kažu da u saradnji sa drugim ministarstvima, a uz podršku Svetske banke i Evropske unije, analiziraju pre svega svrsishodnost takvih agencija. Očekujemo da ćemo imati konkretne predloge i rešenja na proleće 2015. godine, saopštavaju u Ministarstvu.
Državna revizija rad javnih agencija kontroliše od 2009. Od oko stotinu, koliko se spekuliše da ih u Srbiji ima, bilo je u pet takvih agencija i u svakoj utvrdila nepravilnosti. Podneta su četiri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i jedna krivična prijava.
Vrhovni državni revizor Ljubica Janković Andrijević kaže da su skoro kod svih agencija utvrdili da nisu poštovali odredbe Zakona o budžetu po kojem su u obavezni da najmanje 50 posto iskazane dobiti uplate u budžet, a bilo je nepoštovanja internih akata, pa su isplaćivali plate veće nego što je bilo predviđeno internim aktom.
Plate najmanje duplo već od proseka
Od 10 javnih agencija kojima smo se obratili, posle više od dve nedelje odgovorile su nam četiri i dostavile podatke o zaradama u prvih deset meseci ove godine.
U Agenciji za osiguranje depozita je prosečna osnovna neto zarada 109.840 dinara, u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza 92.434, u Agenciji za borbu protiv korupcije 86.731, a u Agenciji za upravljanje lukama bez solidarnog poreza 71.986 dinara. U Srbiji je prosečna neto zarada u oktobru iznosila 44.938 dinara.
Bez solidarnog poreza, prosečna neto zarada direktorke Agencije za borbu protiv korupcije je 210.287 dinara, prosečna osnovna neto zarada direktora Agencije za osiguranje depozita je 147.490, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza 142.267, a direktor Agencije za upravljanje lukama zarađuje 138.181 dinar.
U organizaciji Transparentnost Srbija smatraju da je veliki broj javnih agencija osnovan jer za njih nisu važila pravila državne uprave. Situaciju otežavaju i različite definicije "šta je javna agencija", pa ih je za sada nemoguće izbrojati, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti.
