Energetika regiona previše zavisi od uvoza
Očekivani realni godišnji rast od dva do četiri odsto u zemljama jugoistočne Evrope do 2018. dovešće do povećanja energetskih potreba i destabilizovati region koji je već značajno zavisan od uvoza energije, saopštila je konsultantska kuća A.T. Kearney.
Zbog toga je pouzdano, cenovno efikasno i ekološki održivo snabdevanje energijom od presudne važnosti za ukupan ekonomski i društveni razvoj jugoistočne Evrope, navodi se u saopštenju.
Vlade zemalja i energetske kompanije jugoistočne Evrope suočavaju se sa nizom energetskih izazova, od zavisnosti od uvoza energije, oronulih proizvodnih pogona i gubitka energije pri prenosu i distribuciji, do neefikasne infrastrukture.
Na osnovu sprovedene analize, A.T. Kearney preporučuje najefikasije rešenje – izgradnju bolje infrastrukture, posebno za električnu energiju, kroz potencijal vodenih tokova, i prirodni gas, izgradnjom gasovoda poput Trans-atlantskog i Jonsko-jadranskog.
Ta konsultantska kuća smatra da zemlje regiona treba da sprovedu strateške prioritete u energetici, a to su: obavezati svaku državu da pruži svoj doprinos zajedničkim projektima gasne infrastrukture, razvijati projekte usmerene na prekograničnu energetsku saradnju, posebno za obnovljive izvore, razviti strategije za privlačenje stranih ulaganja u te izvore.
Neophodno je, kako se ističe, i umanjiti gubitke struje u prenosu i distribuciji korišćenjem pametnih mernih tehnologija, usredsrediti se na efikasnost u rafinerijskom sektoru, podučiti potrošače o energetskoj efikasnosti i podsticati ih da štede energiju i ugraditi preostale elemente Trećeg energetskog paketa u zakonodavstvo.
Realizacijom ovih prioriteta države jugoistočne Evrope će biti bolje pozicionirane da ostvare energetsku nezavisnost, ili bar da osiguraju pouzdano, cenovno efikasno i ekološki održivo snabdevanje energijom.
Zemlje regiona emituju skoro 30 odsto više ugljen-dioksida da bi proizvele jedinicu energije u odnosu na prosek EU, i visoko su zavisne od uvoza sirove nafte i naftnih derivata, gasa i struje. Jugoistočna Evropa je neto uvoznik električne energije, s izuzetkom Srbije i BiH.
Analiza je pokazala da države okruženja imaju ograničene zalihe sirove nafte i da samo 20 odsto domaće rafinisane nafte dolazi s naftnih polja unutar regiona. Rafinerije su uglavnom nedovoljno iskorišćene i neefikasne, a samo povećanje kapaciteta je teško ostvarivo s obzirom na ograničenja tržišta i marži.
Kada je reč o gasu, zemlje regiona su veliki neto uvoznici prirodnog gasa, sa izuzetkom Hrvatske koja proizvodi 80 odsto potrebnih količina tog energenta, za razliku od Srbije koja proizvodi samo 20 do 25 odsto gasa, dok ostale države gas isključivo uvoze.
Infrastruktura gasovoda i terminala za tečni naftni gas (TNG), koja povezuje države jugoistočne Evrope s gasom bogatim regijama, od ključne je važnosti za uspostavljanje održivog snabdevanja.
Region ima veliki potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, pogotovu iz vode i biomase, ali i iz vetra i sunčeve i geotermalne energije. U prilog tome je svedoči i činjenica da su još 2009. države u regionu imale viši udeo energije iz obnovljivih izvora nego prosek 27 zemalja EU, ali je njihova primena prespora.
