Milion Austrijanaca bolesno zbog posla
Milion ljudi u Austriji ima zdavstveni problem nastao zbog posla, a oko 3,3 miliona je na radnom mestu izloženo najmanje jednom fizičkom ili psihičkom faktoru rizika od nekog oboljenja, pokazali su podaci Statističkog zavoda u Beču.
Ovo istraživanje sprovedeno 2013. godine pokazalo je da sedam od deset zaposlenih (73,3 procenata) navodi fizičke faktore rizika od oboljenja, a 40,3 procenata se žalilo na najmanje jedan psihički. Najviše pominjano fizičko preopterećenje je bio napor za oči, što je potvrdilo 35 procenata.
Dobra četvrtina radne snage je suočena sa teškim opterećenjima ili je izložena opasnosti od povreda. Pod uticajem galame, prašine i vrućine radi više od petine, a oko 15 procenata je prilikom obavljanja posla bilo izloženo hladnoći. Sa hemijskim supstancama je moralo da radi 12 procenata.
Veliki vremenski pritisak i previše zahteva na poslu navelo je 38 procenata kao najčešće psihičko opterećenje. Nasilje ili pretnja nasiljem su za četiri procenata njih problem, dok je maltretiranje ili mobing navelo 3,4 procenata.
Najviše pshičkog opterećenja se primećuje u zdravstvu, što je navelo 51,2 procenta. U saobraćaju se to odnosi na 46,7, a u branši komunikacija na 48,9 procenata. U javnoj upravi i finansijskoj branši je gotovo 44 procenata zaposlenih sa psihičkim preopterećenjem.
Oko 15,6 procenta, odnosno oko milion ljudi svih zaposlenih ili nekada zaposlenih osoba, što se meri cifrom od ukupno 6,5 miliona ljudi, navelo je najmanje jedan zdravstveni problem nastao zbog posla koji obavlja.
Kada je reč o zdravstvenim ograničenjima nastalih kao posledica rada, skoro trećina je navela probleme sa leđima, petina sa vratom i rukama, kod 16,3 procenata su to bili kukovi, noge ili stopala. Slede stres (5,7 procenta), depresija ili strahovi (4,9), pluća ili problemi sa disanjem (4,4), kao i srčani problemi (4,4 procenta).
Više od četvrtine aktivnih i nekada zaposlenih u poljoprivredi i šumarstvu žali se na najmanje jedan zdravstveni problem nastao zbog posla. Mnoge pritužbe dolaze takođe iz građevinske branše kao i zdravstvenog i socijalnog područja (19,5 odnosno 18,4 procenta).
U 2013. godini kada je Statistički zavod sproveo ovo istraživanje 4,2 procenta odnosno 186.600 zaposlenih imalo najmanje jednu nezgodu na poslu. Sedam od deset povređenih su bili muškarci, a najčešći razlog je bilo pogrešno upravljanje mašinama i alatom. Vremenski pritisak i brzi radni tempo se kao razlog našao na drugom mestu.