Papirni dokumenti privredu koštaju milione evra
Obaveza kompanija da poslovnu dokumentaciju drži u papiru, umesto u elektronskoj formi, svake godine nanosi štetu privredi koja se meri milionima evra, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
NALED ističe da, jedan trgovinski lanac svake godine generiše oko 2,5 miliona dokumenata, a svaki od njih ima u proseku četiri lista. Kako papir košta pola, a toner jedan evrocent proizilazi da štampa 10 miliona stranica godišnje košta i do 150.000 evra, a gde su troškovi magacina, ormana, registratora, plaćanja radnika, struje i servisa.
Direktor Sektora informacionih tehnologija u kompaniji DIS Goran Rakić kaže da je ta kompanija za 10 godina čuvanja dokumentacije izgubila 1,5 miliona evra koje je je mogla da utroši na zapošljavanje 230 novih radnika ili isplatu 2.760 prosečnih plata.
Pri tom bi, kaže, uplata u budžet za poreze i doprinose bila više od 400.000 evra na ime poreza i doprinosa. "Ovo je samo na primeru jednog preduzeća. Zamislite samo o kojim ciframa i gubicima za privredu i državu je reč na nivou Srbije", kaže Rakić.
U regionu i Evropi, samo Srbija i Bosna i Hercegovina nemaju savremen zakon u ovoj oblasti, piše NALED u najnovijem medijskom biltenu.
Zato privrednici apeluju da se sa usvajanjem zakona o arhivskoj građi, kroz zakon o inspekcijskom nadzoru reguliše postupanje inspektora, jer se sada dešava da inspektori uprkos postojanju ugovora u elektronskoj formi insistiraju da dokumentaciju pogledaju odštampanu na papiru.
Insistiraćemo na rešavanju ovog problema i u tom cilju je uvršten u sedmo izdanje Sive knjige birokratskih procedura koju ćemo objaviti tokom decembra, navodi NALED.
"Pored desetogodišnjeg čuvanja ugovora, faktura, otpremnica i slične dokumentacije, privreda je u obavezi da pet godina čuva fiskalne isečke, a sve zbog Zakona o kulturnim dobrima koji važi od 1994, iz doba pre nego što je Internet stigao u Srbiju, navodi NALED.
Zakon o elektronskom dokumentu iz 2009. dozvolio je sastavljanje ugovora i drugih poslovnih akata u elektronskoj formi, ali njegovo usvajanje nije pratilo ukidanje odredbi Zakona o kulturnim dobrima koji obavezuje preduzeća da čuvaju dokumetnaciju na papiru, dodaje ova organizacija.
"Predlog zakona o arhivskoj građi, koji je trebalo da ukine obavezu čuvanja papirologije, Vlada Srbije donela je u januaru 2012. i prosledila Skupštini na usvajanje. Međutim, nakon izbora predlog zakona je povučen iz procedure", piše u biltenu.