Tamara Vlastelica Bakić: Komunikacije koje život znače
Slatko smo se nasmejale čim smo se videle u restoranu Dijagonala na poslovnom ručku. Dva dana pred ručak, moja gošća, Tamara Vlastelica Bakić, docent na FON-u i savetnik za korporativne komunikacije Victoria Group iznenadila me je molbom da joj dostavim pitanja kako bi se pripremila. Pitanja?! „Prvo, ja sam štreber, fakultetski čovek. Deset godina držim predavanja i nema šanse da uzmem prezentaciju od prošle godine, a da samo promenim datum. Drugo, meni je to profesionalna deformacija. Kad se traži intervju, sa bilo kojim od mojih klijenata, bilo da su ljudi koje savetujem ili u kompaniji, prvo što tražim je da vidim pitanja, da znam šta treba da pripremimo“, sa osmehom će Tamara.
Bilo joj je izuzetno drago kada sam joj prenela utiske njene bivše studentkinje. A šta može da bude bolje za profesora nego činjenica da ga student hvali, ocenjujući njegovo predavanje odličnom ocenom i naglašavajući da je profesor bio jasan, koncizan, jednom rečju – odličan! Priznajući da je fizički naporno postići dva posla, posebno za majku sa malim detetom, Tamara je mišljenja da se profesura i posao savetnika u kompaniji za korporativne komunikacije nadopunjuju.
„Nakon četiri godine rada na fakultetu otišla sam u Deloitte, pa posle toga u Coca-Colu. U početku si možda sporiji, ali brzo uhvatiš ritam i brzinu biznisa, a zadržiš analitičnost sa fakulteta. Stvari iz prakse podižeš na nivo metodologije, a imaš širinu, jer znaš kako funkcioniše biznis. A studenti to osete. Više informacija su 'pokupili' na internetu veče pre predavanja, nego što bilo koji profesor može da im ispriča. Informisaniji su, i zato je moj zadatak da im prenesem iskustvo. Danas, profesor može da im ponudi sistem za rešavanje problema u oblasti u kojoj predaje, i iskustvo“, naglašava moja gošća.
Na pitanje šta se to u u komunikacijama promenilo Tamara kaže da neće biti originalna ako kaže da su to društveni mediji na globalnom planu, ali da je to zaista tako. Puna utisaka sa predavanja koje je tek odslušala na konferenciji Društva Srbije za odnose s javnošću, i koje će tek primeniti, priča: „Da bi ispunili i marketinške ciljeve morate se baviti PR-om. Ranije je za brend bilo dovoljno da snimiš i pustiš dobru reklamu. Danas je brend ono što svi pričaju o tebi 'kada izađeš iz sobe', drugim rečima, brend je ono što se na društvenim mrežama, u 'najvećoj sobi na svetu', priča. I hteli, ne hteli, da bi ispunili marketinške ciljeve, moraju da se bave PR-om.“, ističe moja sagovornica.
Na lokalnom, nacionalnom nivou, prema Tamarinom mišljenju, mediji su se promenili žanrovski u smislu sve intenzivnije tabloidizacije, ali i u formi. Prešli su na portale i on-line sadržaje, što je značajno promenilo način i efekte komunikacije.
„Sa druge strane, usled sve veće zastupljenosti interneta, svako je dobio mogućnost da komunicira putem društvenih medija i vi danas imate pojedince koji imaju i do 100.000 pratilaca na Twitteru, a mali broj novina se može pohvaliti tolikim tiražom. Stoga, fokus više ne treba da bude samo na medije, nego i na internu javnost. Šta god ti komunicirao putem medija, ukoliko to zaposleni ne prenesu i potvrde kada dođu kući, sa porodicom i prijateljima, na svojim profilima, u svojim mikro svetovima koji kasnije prave neku širu javnost, ti si u problemu“, priča Tamara uz napomenu da je upravo ovo polje kojim se bavi u poslednjih godinu, dve dana.
Prožimanje poslova u kompanijama – PR, marketinga i HR je prema mišljenju moje sagovornice, neminovno i često se dešavaju tzv. „merdžeri ili akvizicije“ između ovih sektora. „Negde su se korporativne komunikacije izborile za dominantnu poziciju, a marketing je samo jedan kanal komunikacije za potrošače i kupce. Korporativne komunikacije komuniciraju sa širim spektrom javnosti: vladom, medijima, zaposlenima, lokalnom zajednicom. Sa druge strane, u kompanijama u kojima je marketing zbog prirode delatnosti presudan, oni su preuzeli korporativne komunikacije“, objašnjava Tamara.
S druge strane i prožimanje medija, marketinga i PR-a je neminovnost. „Mislim da će u budućnosti biti sve teže da se povuče jasna granica između te tri oblasti, odnosno da nas očekuje stvaranje novih hibridnih medijskih formi. Kompanije će imati sutra svoje medije, mediji će imati svoj PR, potrošači će se kroz blogove i društvene medije baviti građanskim novinarstvom, a zajedno će stvarati nove projekte. Svi se borimo za pažnju gledalaca, slušalaca, čitalaca, internet korisnika, potrošača i ako imamo dobar sadržaj to će se dešavati u nekoj ’hibridnoj’ formi. Već danas imamo situaciju da zadovoljni korisnici proizvoda ili usluga, hvale neku kompaniju putem svog bloga ili profila na društvenim medijima i da onda kompanije to prenesu u plaćenom oglasu u tradicionalnim medijima. Tu granice ne postoje, osim u pogledu etičnosti. Ono što ne bi smelo da se radi je da se dovodi u zabludu potrošač, bilo proizvoda i usluga, bilo medija.“, ističe moja gošća.
Dotičući se i promene u svojoj struci moja gošća ističe da kako se PR širio, pre svega obuhvatao mnogo više od odnosa sa medijima, tako se javila potreba da PR-ovi raspolažu različitim znanjima vezanim za menadžment i biznis. „Stoga da bi sutra sedeo u izvršnom odboru sa finansijama, prodajom, operacijama i donosio odluke, moraće da poznaje biznis. U protivnom sve će se svoditi samo na komuniciranje donetih odluka, politika, procedura, a ne i na učestvovanje u njihovom stvaranju“, naglašava Tamara Vlastelica Bakić.
Foto: Marko Rupena
