Evropljani žive duže, ali nejednako
U proseku životni vek građana Evropske Unije povećan je u poslednjih dvadesetak godina, ali sa izraženim razlikama između zemalja, navodi se u godišnjem zdravstvenom izvestaju Organizacije za evropsku saradnju i razvoj (OECD).
Prosečan životni vek građana u 28 država članica EU od 1990. godine do 2012. se povećao za 5,1 godinu na 79,2 godine. Prodežetak veka uglavnom se može objasniti značajnim smanjem smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti posebno osoba od 50 do 65 godina života, navodi se u izveštaju, a prenosi AFP.
U EU najduže u proseku žive Španci 82,5 godine, Italijani 82,4 godine i Francuzi 82,1 godine. Najkraće u proseku žive istočnoevropski narodi. Životni vek Rumuna, Bugara, Letonaca i Litvanaca je ispod 75 godina.
Međutim, od 1990. do 2012. životni vek Estonaca je produžen za sedam godina, a Čeha za 6,6 godina. U Litvaniji i Bugarskoj od 1992. do 2012. životni vek građana je produžen tek za tri godine.
Žene u EU u proseku žive duže od muškaraca. Životni vek žena od 1990. do 2012. iznosio je 82,2 godine, a muškaraca 76,1 godinu. U pomenutom periodu, razlika u dužini životnog veka među polovima u korist žena se smanjila sa 7,2 na 6,1 godinu.
Žene u proseku provedu 8,5 godina živeći u bolesnom stanju, a muškarci 8,7 godina. Šveđani najduže žive bez ikakvog ograničenja u pogledu zdravstvenih problema, tri četvrtine svog života žive potpuno u punoj snazi, bez ikakvih zdravstvenih ograničenja.
Kardiovakularne bolesti ostaju najčešći uzrok smrtnosti u EU, one su bile razlog smrti 40 odsto građana u 2011, a kancer je na drugom mestu sa 24 odsto uzroka smrtnosti.
U izveštaju se naglašava da je smrtnost od srčanog infarkta smanjena praktično u svim državama EU, posebno u Estoniji i Austriji i to za 50 odsto.
Smrtnost od kancera je lagano usporena u većini zemalja EU. Izuzetak predstavljaju baltičke zemlje i većina zemalja centralne i istočne Evrope u kojima se broj umrlih od raka povećao, što je slučaj u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Makedoniji.
