NBS: Pad BDP i ekonomske aktivnosti

Do kraja godine u Srbiji se očekuje pad bruto društvenog proizvoda od 2,0 odsto, a u 2015. pad od 0,5 odsto, dok se rast inflacije očekuje sredinom naredne godine, ocenili su predstavnici Narodne banke Srbije.

Na prezentaciji novembarskog Izveštaja o inflaciji, viceguverner NBS Veselin Pješčić rekao je da međugodišnja inflacija i dalje niska i u novembru je iznosila oko 2,5 odsto.

Nisku inflaciju uslovile su niska cena hrane i odlaganje poskupljenja struje, kazao je on i naveo da se do kraja godine očekuje pad BDP od 2,0 odsto, kao posledica majskih poplava.

Deficit tekućeg računa do kraja godine iznosiće 6,0 odsto i biće na nivou prošle godine, a u 2015. očekuje se da će iznositi 5,0 odsto, zbog očekivanog oporavka u zoni evra i pozitivnog uticaja efekata fiskalne konsolidacije, rekao je Pješčić.

On je ocenio da će aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom doprineti većem prilivu stranih investicija, ali i stabilizaciji kursa, čemu će doprineti i mere fiskalne konsolidacije.

U trećem kvartalu ove godine odliv kapitala po osnovu isplate dividendi na akcije iznosio je oko 85 miliona evra, zbog legitimne odluke akcionara da taj kapital iznesu u inostranstvo, rekao je Pješčić i dodao da je zbog toga povećana tražnja za devizama i pritisak na depresijaciju kursa.

U ovoj godini priliv stranog kapitala iznosće oko 1,25 milijardi evra, a u 2015. se očekuje rast na oko 1,4 milijardi evra, precizirao je Pješčić.

Generalni direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku Branko Hinić rekao je da je međugodišnja inflacija u oktobru iznosila 1,8 odsto, a ispod granice cilja od 4,0 plus-minus 1,5 odsto biće i početkom 2015. Sredinom naredne godine se čekuje njen rast.

Ekonomska aktivnost u Srbiji je u trećem kvartalu zabeležila veći pad i to od jedan odsto, pre svega u rudarstvu i energetici, kao posledica poplava. Rast izvoza očekuje se u narednoj godini, kao posledica oporavka najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera, procenio je Hinić.

Hinić je podsetio da je Evropska centralna banka rekordno snizila baznu kamatu od 0,05 odsto. Neizevsnost na svetskom tržištu i mere američke centralne banke donele su smanjeni priliv kapitala na nerazvijena tržišta, uključujući i Sbiju.