Moskva `ćuti` o uvozu srpskog Fiata?
U kompaniji Fiat automobili Srbija sa velikim očekivanjima prate pregovore Srbije i Rusije u vezi sa bescarinskim izvozom određenog kontingenta fiata 500L, dok stručnjaci tvrde da ima i drugih načina da država podrži najvećeg srpskog izvoznika.
Pozitivan odgovor mnogo bi značio za ovu fabriku jer bi dovelo do novih investicija, izjavila je nedavno generalna direktorka FAS Silvia Vernetti i time potvrdila da je Fiatu i te kako stalo do pozicioniranja na ruskom tržištu, i to po povlašćenim uslovima.
Dilema da li će srpski 500L, moći bez carine da se izvoze u Rusiju, iako su motorna vozila izuzeta iz režima o slobodnoj trgovini između Rusije i Srbije, trebalo je da bude razrešena u prošlonedeljnom telefonskom razgovoru premijera Aleksandra Vučića sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Sudeći prema saopštenju iz kabineta premijera Vučića, javnost je ostala uskraćena za informaciju da li je u razgovoru sa ruskim predsednikom uopšte i pomenuta mogućnost bescarinskog izvoza srpskih automobila, piše Danas.
Podsetimo da je Putin, u aprilu prošle godine, obećao srpskim zvaničnicima da će odobriti bescarinski izvoz 10.000 fiata 500L na rusko tržište. Kako obećanje nije ispunjeno, ruski predsednik je i prilikom nedavne poste Beogradu najavio mogućnost da izvestan kontingent srpskih automobila, bez carine, stigne na rusko tržište.
Ali, ako je suditi po "mudrom ćutanju" i jedne i druge strane, moglo bi se zaključiti da je Putin i ovoga puta dao jedno kurtoazno, neobavezujuće obećanje. Ali, čak i da ruski predsednik ovoga puta dozvoli bescarinski izvoz srpskih automobila u Rusiju, ostaju brojne nepoznanice vezane za realizaciju tog aranžmana.
Ne zna se, recimo, da li bi Rusi bezuslovno prihvatili plasman srpskih automobila na njihovo tržište, zatim o kojim kvotama je reč, kao ni to da li se radi o jednokratnom, ili na duže staze povlašćenom uvozu određenog kontingenta. Nepoznanica je i to kako bi srpski "fića" prolazio na ruskom tržištu.
Ne zna se ni posredstvom čije prodajno-servisne mreže bi se u Rusiji prodavali automobili, kao i rezervni delovi, proizvedeni u Kragujevcu. Ne bi, na kraju, bilo dobro ni ukoliko bi Srbija, zauzvrat, morala bez carine da uvozi ruske automobile, jer bi time najozbiljnije ugrozila ionako loše poslovanje domaćih uvoznika.
Državo, vozi se u "fići"
Analitičari smatraju da bi država i na druge načine mogla da podrži FAS i njene dobavljače. U tom kontekstu podsećaju da bi najpre mogla da ispuni obaveze prema Fiatu koje se odnose na završetak auto-puta do Koridora 10, konkretno, reč je o izgradnju obilaznice oko Kragujevca i modernizaciji pruge Lapovo – Kraljevo.
Ispunjavanjem tih zahteva, Vlada bi, kao suvlasnik kragujevačke fabrike, mogla da započne pregovore sa menadžmentom Fiata o proizvodnji još jednog modela u FAS, čiji kapaciteti omogućavaju dva puta veću proizvodnju od sadašnje.
Proizvodnja novog modela značila bi i dolazak novih kooperanata, što dalje znači otvaranje novih radnih mesta i još veću deviznu zaradu od izvoza automobila, koji je i sada ubedljivo najznačajniji srpski izvozni adut.
Stručnjaci tvrde da bi Vlada Srbije mogla da podrži kragujevačku fabriku i preporukom da državni organi, institucije, fondovi, agencije, javna preduzeća pod njenom ingerencijom, lokalne samouprave i drugi korisnici budžeta kupuju domaće automobile.
Procenjuje se da u Srbiji ima nekoliko desetina hiljada službenih automobila koji bi, sukcesivno, zbog dotrajalosti, mogli da budu zamenjivani vozilima iz kragujevačke fabrike.
