Konkurentnost koči izvoz, a potražnja uvoz
U prvih osam meseci ove godine, Hrvatska je zabeležila rast izvoza od 9,6 odsto i iznosio je 6,6 milijardi evra, dok je uvoz porastao za 3,5 odsto na 11,4 milijardi, što se odrazilo na pad deficita robne razmene od gotovo četiri odsto.
Prema poslednjim podacima DZS, nakon godišnjeg rasta deficita robne razmene u julu (6,6 odsto), u avgustu je s padom od 8,9 odsto spoljni deficit iznosio 522,5 miliona evra.
Pad deficita pritom je posledica snažnijeg pada uvoza od izvoza. U avgustu je uvezena roba u vrednosti 1,3 milijardi evra ili 3,9 odsto manje na godišnjem nivou, dok je izvoz vredeo gotovo 770 miliona, što na godišnjem nivou predstavlja blagi pad od 0,1 odsto.
U periodu od januara do avgusta robni izvoz zabeležio je rast od 9,6 odsto i iznosio 6,6 milijardi evra, dok je uvoz zabeležio blaži rast od 3,5 odsto te je iznosio 11,4 mlrd evra što se odrazilo na pad spoljnog deficita od gotovo četiri odsto i iznosio je 4,7 milijardi evra.
U prvih osam meseci zabeležen je značajan rast izvoza prerađivačke industrije (8,2 odsto godišnje) podstaknut rastom izvoza tekstila i odeće, hemikalija i hemijskih proizvoda, odnosno mašina i uređaja. S druge strane značajniji rast ograničen je snažnim padom izvoza ostalih prevoznih sredstava (brodova) i duvanskih proizvoda.
Godišnjem rastu uvoza doprineo je rast u kategoriji prerađivačke industrije (8,6 odsto), poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (4,8 odsto), snabdevanja električnom energijom, gasom, parom, vodom i drugo.
Treba uzeti u obzir da će izvoz i dalje ograničavati niska konkurentnost, dok će uvoz biti ograničen slabom i iscrpljenom domaćom potražnjom.
