`Uterivači` mogu da uzmu i dve trećine plate
Zakon omogućava izvršiteljima da građanima koji duguju za komunalije skidaju deo ličnih primanja, a u slučaju kad je dohodak minimalan, mogu da naplate samo polovinu.
Građani koji ostanu dužni za komunalije i ne plate taj dug dobrovoljno, ubrzo će se naći na udaru zakona. Jedan od načina da izvršitelji prinudno namire dug jeste sprovođenje izvršenja na platama i penzijama. S tim što prema Zakonu, može biti opterećeno do dve trećine plate ili penzije, odnosno polovina ako je primanje minimalno.
Zaključak o sprovođenju izvršenja dostavljamo poslodavcu i on je dužan da postupi po njemu. U suprotnom, možemo da iniciramo sudski postupak protiv njega i tražimo od suda izricanje novčane kazne. Moje iskustvo je da poslodavci ozbiljno shvataju zaključke, kaže izvršitelj iz Beograda Dejan Pašić.
Osim izvršenja na plati ili penziji, kad istekne zakonski rok za dobrovoljno plaćanje duga, izvršitelj može da pokrene i postupak izvršenja na računu građana, preduzetnika ili pravnih lica, ili popis, procenu i prodaju imovine… Od procene izvršitelja, odnosno informacija koje dobije od PIO fonda ili banke o dužniku, zavisi za koje sredstvo izvršenja će se odlučiti.
Kada prođe rok za doborovoljno plaćanje duga, izvršitelj počinje postupak prinudne naplate. Tek kada dobije povratnu informaciju od banke da li određeno lice ima tu račun, i tek ako nije uspeo preko PIO fonda ili poslodavca da sprovede izvršenje, on bira druga sredstva među kojima je i sprovođenje izvršenja u banci plenidbom i prenosom.
U eksel-tabeli šalje se upit svim registrovanim bankama sa imenima i podacima više dužnika, pa one odgovore u kojoj ko ima račun i koliki je saldo. Ako je, pak, dužnik preduzetnik ili pravno lice, izvršitelj zaključak o sprovođenju dostavlja strankama i Narodnoj banci Srbije. NBS sa računa dužnika naplaćuje i svoju proviziju.
Da li će račun dužnika banka blokirati, i kada, zavisi od zaključka izvršitelja i procedure banke. Ukoliko izvršitelj traži samo prenos sredstava, onda, prema Pašićevim rečima, banka ne može da blokira račun dužnika ako na njemu nema novca.
Ako, pak, traži zaplenu i prenos potraživanja, banka bi trebalo da dozvoli dalje raspolaganje sa računa dužnika tek pošto su namirene obaveze iz zaključka izvršitelja.
Postupak izvršenja pokreće poverilac, a izvršitelj posle 15 dana od prve dostave mora da pokuša ponovo da uruči zaključak o izvršenju, u kom dužnika obaveštava o potraživanju i troškovima. U slučaju da ne uspe da ga pronađe na prijavljenoj adresi, dostavljanje se vrši pribijanjem zaključka na oglasnu tablu suda. Dužnik ima osam dana da plati glavni dug, zateznu kamatu i troškove izvršnog postupka.
Troškovi izvršnog postupka zavise od visine potraživanja, obima posla izvršitelja i dužine postupka izvršenja. Minimalni troškovi su, prema Pravilniku o tarifi o nagradama i naknadama troškova za potraživanja do 30.000 dinara, u rasponu 6.900 – 8.280 dinara. Ako plati dug u roku od osam dana, dužnik se oslobađa obaveze plaćanja polovine troškova izvršnog postupka.
