Živeti za posao ili raditi za život?
Kada je reč o karijeri, način života i poslovni stil dele ljude na dve opšte grupe, određujući ih kao radoholičare, odnosno hedoniste. Dok je jednima karijera najveći životni uspeh i stalna preokupacija koja inspiriše i podstiče, drugi posao vide kao izvor sredstava neophodan za uživanje u ostalim društvenim segmentima života.
Ekspert za upravljanje karijerom, u domenu finansija, Mark Kolakowski, ističe osnovne razlike između ova dva tipa ljudi, ali i činjenicu da veliki broj osoba konstantno balansira, u nameri da uskladi poslovne i porodične obaveze.
Trenutni stil života se može značajno odraziti na vaše kasnije planove i odluke, ne dozvoljavajući vam da se olako otpletete iz mreže rutine i ustaljenog ritma, zbog čega godinama gradite jednolične ideje, postajete monotoni i neispunjeni. Razmislite o tome kako živite, šta su vam prioriteti i ciljevi, i pokušajte da pronađete granicu između uspešne karijere, slobodnog vremena za lične potrebe i zadovoljstva na emotivnom planu.
Živeti za posao: Ljudima koji ’žive da bi radili’, centar satisfakcije predstavljaju posao i sva dostignuća koja određena profesija donosi. U ovom slučaju, novac nije glavni motiv i pokretač, već reputacija, visoka ocena i priznanje među kolegama i u okolini. Smatra se da je visoka plata dokaz postignutog uspeha i zavidnog poslovnog statusa.
Raditi za život: Suprotno prethodno navedenom tipu ljudi, mnogobrojne osobe rade da bi živele i prikupile neophodna sredstva za uživanje u životu, ali i za bezbrižno podizanje porodice, ili putovanja. Centar njihovog života nije karijera, što ne znači da posao obavljaju neadekvatno. Dok postoje osobe koje očekuju izuzetno visoku platu za prilično malu količinu rada, postoje i oni koji se zaista trude da bude superiorni u svom poslu, ali da im to ne bude primarni cilj i jedina preokupacija.
Upoznajte sebe: Potrebno je da upoznate i razumete sebe – da li ste fundamentalno orijentisani na posao kao primarni ili sekundarni cilj. To će vam omogućiti na razvijete realna očekivanja o sebi, te da odaberete profesiju i vrstu posla u skladu sa tim. Visoka dostignuća u zahtevnim poslovima, poput upravljanja, najčešće su ’rezervisana’ za ljude koji mnoge rade i ulažu u svoju karijeru.
Kada okolnosti diktiraju odgovor: Ponekad okolnosti u kojima žive, mogu naterati ljude da izgube strast koju su imali za određeni posao, jer nisu u mogućnosti da pronađu adekvatnu poziciju, platu ili uslove u tom domenu. Tada počinju da rade isključivo zbog novca ili dodatnih beneficija, a nije retkost ni da ljudi koji su nekada živeli za posao, usled izvesnih promena, menjaju i svoje stavove o važnosti karijere, usmeravajući energiju prema drugim vrednostima.
Realistična očekivanja: Osim što je potrebno da poznajete sebe, potrebno je da poznajete i prirodu i zahteve posla za koji se odlučite. Mnogi ljudi koji žele i očekuju poslovnu rutinu ’od 9 do 17 časova’, često se, nerealistično, upliću u karijere koje nisu nalik ovom tempu i tada dolazi do loših postignuća i rezultata. Osim toga, veliki pritisak mogu izvršiti članovi porodice koji vas, najpre, forsiraju da uspešno odgovarate na sve poslovne zahteve, a potom zameraju što nemate dovoljno vremena za njih.
SAVET: Pokušajte da razumete sebe i prirodu profesije koja vas interesuje, da odredite svoje prioritete, a potom uskladite posao i porodični život, jer su kompromisne odluke najbolje rešenje za bilo koji tip osobe.
Foto: http://www.morguefile.com/