Rusija izdvaja 83 milijarde dolara za odbranu
U sledećoj godini rashodi ruskog budžeta namenjeni nacionalnoj odbrani povećaće se za 33 odsto, pa će njihov udeo u budžetu dostići 21,2 odsto i iznosiće 3,287 biliona rubalja, odnosno 82,7 milijardi dolara.
Ovo sledi iz popratnog materijala uz nacrt zakona o federalnom budžetu za razdoblje 2015-2017, koji je vlada prethodno unela u Državnu dumu, donji dom ruskog parlamenta, prenosi list Kommersant.
Kako je ruski predsednik Vladimir Putin ranije izjavio na forumu "Rusija zove", od tih sredstava oko 3 biliona rubalja (75,5 milijardi dolara) biće usmereno na modernizaciju vojno-industrijskih preduzeća, s tim što će jedan dio tih poduzeća kasnije biti pretvoren u dionička društva i privatizovan, piše Ruski vjesnik.
"Realni udeo rashoda namenjenih odbrani konstantno raste. Dok je 2011. godine za te potrebe odvajan deo budžeta jednak 2,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, do 2016. će porasti na 3,8 odsto BDP", kaže direktor Centra za istraživanje regionalnih reformi Ruske akademije za narodnu privredu i državnu administraciju (RANHiGS) Aleksandar Derjugin.
Poređenja radi, u SAD se na odbranu troši 4,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, a u Velikoj Britaniji 2,5 odsto. U Rusiji vojni rashodi čine manje od 5 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, dakle gotovo isto koliko i u SAD, ali u apsolutnim brojevima Amerika je neprikosnoveni lider – samo u 2013. u taj sektor je uloženo oko 600 milijardi dolara, što je više od desetogodišnjeg uloga u ruski program vojne modernizacije.
Prema tome, može se reći da Rusija ostaje u okvirima svetskih tendencija, kaže Anton Soroko, analitičar investicijskog holdinga Finamore.
Prema rečima Aleksandra Derjugina, povećanje ulaganja u odbranu u Rusiji odvija se u okvirima velikog programa vojne modernizacije u vrednosti od 20 biliona rubalja (503 milijarde dolara).
Ipak, stručnjaci imaju različita mišljenja o rastu ulaganja u odbranu. "Zbog tako naglog porasta rashoda na odbranu sada imamo deficit federalnog budžeta. Na regionalnom nivou se smanjuju investicijska ulaganja", smatra Derjugin.
Prema njegovim rečima, više puta su obavljana istraživanja koja se bave pitanjem koliko ulaganja u odbranu uvećavaju domaći bruto proizvod, i pokazalo se da pozitivan uticaj na privredu ne postoji, ili je beznačajan.
Sa stanovišta dugoročnih investicija, treba ulagati u obrazovanje i zdravstvo, kaže on. Anton Soroko smatra da se "sada povećanje ulaganja u vojno-industrijski kompleks poklapa sa smanjenjem troškova na socijalne stavke budžeta, a to izaziva čuđenje".
Ipak, u ruskoj vladi ne vlada takvo mišljenje. Prema podacima Ministarstva industrije, Federalna služba za vojne nabavke je osigurala porast ruske industrijske proizvodnje u prvoj polovini godine.