Finska: ‘Obrazovna utopija’
Nakon opsežnih reformi koje su sprovedene, finski obrazovani sistem danas mnogi posmatraju kao ’obrazovnu utopiju’. Škole u Finskoj zauzimaju centralno mesto u zajednici, i one ne zadovoljavaju samo potrebu za obrazovanjem već i za socijalizacijom. Obrazovanje je usmereno ka građenju identiteta.
Kultura nacije je takva da najviše ceni kada pojedinac zna sam da se motiviše i pronađe i ostvari lični interes. Školski dan u Finskoj je relativno kratak i ispunjen je slobodnim sadržajem koji finansiraju škole, jer Finci veruju da se najvrednije lekcije uče van učionica. Sport je jedina aktivnost koju ne finansiraju škole, već je to obaveza gradova. Trećina predmeta u srednjoj školi su izborni predmeti, a učenici mogu da biraju i predmete koje će polagati na maturi. Ovakav pristup stvara atmosferu bez stresa. Ali ovaj sistem ipak ne isključuje akademsku strogoću, koja je motivisana istorijskim položajem Finske, koja se uvek nalazila između Evropskih super-sila.
Ključ je obrazovanje
Pasi Sahlberg, autor knjige Finnish lessons: ’What the world can learn from educational change in Finland’, kaže: „Ključ svega je obrazovanje. Finci, zapravo, ne postoje van Finske. To motiviše ljude da ozbiljno shvate svoje obrazovanje. Niko ne govori ovim smešnim jezikom sem nas. Finska je dvojezična, i svako uči finski i švedski. Svaki Finac koji želi da uspe, mora da nauči još jedan jezik, često je to engleski, ali takođe uče i nemački, francuski, ruski i mnoge druge. Čak i malo dete zna da niko drugi ne priča finski, i ako žele bilo šta da urade u životu, moraju da znaju jezike.“
Zanimljivosti finskog sistema
U poređenju sa drugim obrazovanim sistemima, deca, u prvih šest godina školovanja, retko polažu testove i dobijaju domaće zadatke. U tih prvih šest godina, deca se uopšte ne ocenjuju. Jedini obavezni, standardizovani test, ih čeka tek sa 16 godina. Procentualno, 30 odsto dece dobija dodatnu pomoć pri učenju, u prvih devet razreda škole. Stopa onih koji nakon srednje škole upišu fakultet je najviša u Evropi i iznosi 66 odsto. Razlika između naboljih i najlošijih đaka je najmanja na svetu. Časovi nauke se održavaju u grupama od po 16 đaka, kako bi na svakom času mogli da izvode praktične vežbe. Čak 93 odsto Finaca završi srednju školu. U osnovnoj školi, đaci imaju ukupno 75 minuta odmora u toku dana. Ne postoji detaljan plan rada na nacionalnom nivou, već samo određene smernice.
Rezultati koje je pokazao ovaj sistem su svakako impresivni, i u poređenju sa podjednako uspešnim, ali daleko konzervativnijim sistemom, u Južnoj Koreji, svakako deluje mnogo privlačnije.
Profesori
U Finskoj samo jedan od deset kandidata bude primljen na učiteljski fakultet. Nakon sedamdesetih, kada je došlo do masovnog zatvaranja učiteljskih škola, opstale su samo one najbolje, što je dovelo do podizanja nivoa kvaliteta edukatora u celoj zemlji. Nastavnici u Finskoj predaju 600 sati u toku godine, dok ostalo vreme provode na profesionalnom usavršavanju, sastancima sa kolegama, učenicima i njihovim porodicama. Prema učiteljima, nastavnicima i profesorima, i njihovim akademskim dostignućima, Finci imaju duboko poštovanje.
