Srbi sve siromašniji
Prosečnoj tročlanoj porodici za hranu i račune dnevno neophodno od 2.000 do 2.500 dinara, što je daleko od najniže garantovanih 20.000, odnosno oko 650 dinara dnevno. Za iole pristojan život četvoročlane porodice potrebno više od 1.200 evra mesečno.
Sa najnižom garantovanom platom od 20.010 dinara tročlana porodica može da preživi deset dana, jer kada se taj minimalac razvuče na mesec dana, domaćinstvima je dnevno na raspolaganju svega oko 650 dinara.
A, samo najosnovnije namirnice daleko prevazilaze taj budžet. Zato ne čudi podatak da građani za struju, telefon, grejanje i ostale komunalije duguju milione. Grube računice pokazuju da je za iole pristojan život četvoročlane porodice potrebno više od 1.200 evra mesečno, pišu Novosti.
Prema podacima Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), prosečnoj srpskoj tročlanoj porodici dnevno je neophodno između 2.000 i 2.500 dinara kako bi podmirila potrebe ishrane i platila račune.
O takvom minimumu, skoro 400.000 radnika koji žive na „minimalcu" može samo da sanja, sve i da Socio-ekonomski savet usvoji predlog sindikata i podigne minimalnu cenu rada u Srbiji za nekoliko hiljada dinara.
Zvanična statistika kaže da je za samo dve godine prosečan račun u prodavnici prepolovljen i sa nepunih 600, pao je na oko 300 dinara, kaže predsednik NOPS Goran Papović.
Umesto jednom nedeljno, građani u velike kupovine kreću jednom mesečno. U lokalnim prodavnicama, na komšijsko poverenje, otvara se kupovina „na crtu". O obnovi odeće i obuće, radnici sa minimalnom platom ni ne razmišljaju.
Potrošnju struje, grejanja, telefoniranja svode na minimum, ali uprkos štednji, oni nisu u situaciji da na vreme izmiruju komunalne obaveze, pa im se dugovi za režije gomilaju.
Zvanična minimalna potrošačka korpa u julu je vredela 34.267 dinara, što znači da je za zadovoljenje osnovnih životnih potreba jednog domaćinstva neophodna najmanje jedna i po minimalna plata.
Ekonomista dr Vladana Hamović kaže da se, kako bi preživeli, ljudi odriču bukvalno svega. Ne samo da biraju jeftiniju hranu, već i smanjuju obroke, odeću i obuću kupuju kod Kineza, a račune plaćaju tek toliko da ne bi ostali bez struje, telefona, interneta… O putovanjima, izdvajanjima za obrazovanje, zdravstvo i kulturu da ne govorimo, ističe on.
Čak ni statistika, koja često crta mnogo lepšu sliku o standardu građana od realnog života, nema mnogo ružičastije brojke. Privredna komora Srbije izračunala je da su Srbi sve siromašniji.
Ove godine je potrošeno 2,4 odsto hleba i peciva, 4,7 odsto mleka i 4,5 odsto šećera manje nego lane. Smanjena je i potrošnja voća i povrća. Za razliku od nas, građani EU na hranu troše samo između 15 i 20 odsto raspoloživih sredstava.
Prema najnovijim podacima, prosečna porodica u Srbiji za kupovinu namirnica izdvaja oko 43 odsto ukupnih primanja. Za stan, vodu, struju, gas i ostale energente treba još oko 16 odsto. Telefon, internet i kablovska oduzmu još oko pet, a prevoz čak osam odsto prihoda.
